Nedelja, 11. maj @ Letnja šikara

Dakle, Steve Albini, Todd Trainer i Bob Weston najzad dolaze i u našu vukojebinu!!

http://www.touchandgorecords.com/bands/band.php?id=22

http://www.myspace.com/shellacofnorthamerica

Petak, 9. maj / Beograd @ SKC

Čuvena engleska post-punk atrakcija Gang of Four održaće koncert 9. maja u bašti Studentskog kultrunog centra. Koncert je promotivni događaj Jelen Pivo Live festivala koji će se po treći put održati u Beogradu u septembru mesecu. Ovo će ujedno biti i otvaranje bašte studentskog kulturnog centa. Početak koncerta najavljen je za 21h a ulaznice će se naći u prodaji od četvrtka, 10. aprila, na blagajni SKC-a, Doma omladine i svim Eventim prodajnim mestima, po ceni od 2000 dinara.

Legendarni engleski new wave bend Gang Of Four osnovan je još 1977. godine u Lidsu, od strane dvojice prijatelja, Andyja Gilla (gitara) i Jona Kinga (vokal), a pod izrazitim uticajem njujorške scene iz tog vremena i posle njihovog zajedničkog boravka u NYC gde su imali priliku da u CBGB-ju pogledaju Ramones i Television. Po povratku u Englesku Gill i King pronalaze basistu (Dave Allen) i bubnjara (Hugo Burnham) i četvoročlana banda je spremna da pokori najpre Veliku Britaniju, a potom i ostatak planete.

Već 1978. snimaju prvi EP singl formata “Damaged Goods / Love Like Anthrax / Armalite Rifle”. Singl je postao broj 1 hit britanske nezavisne produkcije, a Gang Of Four omiljeni bend najuticajnijeg tamošnjeg DJ-a – Johna Peela. Peel ih poziva da kod njega urade radio session, što se kasnije materijalizuje rasprodatim turnejama po Evropi i Severnoj Americi.

1979. potpisuju za EMI Records i iste godine objavljuju danas jednu od neizostavnih lektira svakog ozbiljnog poklonika rok muzike uopšte i svakako ikonu za sve zaljubljenike u new wave i muziku s kraja 7. decenije prošlog veka – «Entertainment!». Debi album napravio je pravu revoluciju u zvuku odlazećih 70-tih i bendu doneo oreol najuticajnijeg britanskog new wave sastava (kako je i dan danas!!), a njihov muzički izraz sa naglašenom nervoznom gitarom, koja u tragovima podjednako podseća na Wilka Johnsona i Jimija Hendrixa, i dan danas slovi za jedan od najoriginalnijih u rok istoriji.

Agresivna gitara, funkoidna, a sirova ritam sekcija i sugestivna interpretacija Jona Kinga, te angažovani tekstovi koji su ništa manji trn u oku konzervativne Britanije tog doba od, recimo tekstova Clash ili Sex Pistols, rezultiraju velikim interesovanjem javnosti za Gang Of Four, svežu krv unutar već vidno onemoćale punk scene. No, već tada, tako reći na zaletu ozbiljnije karijere, Gang Of Four dolaze u sukob sa puritanskim slojem britanskog establišmenta. Najpre napuštaju snimanje «Top Of The Pops» jer im je rečeno da moraju da promene tekst pesme “At Home He’s A Tourist” (BBC-jevim šefovima se nije dopala reč kondomi doživevši je kao previše provokativnu za TV izvođenje!!), a potom je i sam singl, koji je najavljivao album, bio skinut sa emitovanja BBC radija i TV. Na kraju, EMI diže ruke od benda i svoju pažnju fokusira na Duran Duran.

To nije sve u vezi sa zabranama jer je 1982. singl “I Love A Man In A Uniform” takođe naišao na zid nerazumevanja budući da se pojavljuje u vreme problema sa Foklandskim Ostrvima i kao takav nije mogao biti emitovan ni na jednom od BBC medija.

Sledeći album, «Solid Gold», objavljuju za Warner Bros. 1981. godine. Kičma zvučne slike je formirana znatno više na bubnju i basu nego u slučaju prvenca dok se napetost koju stvaraju gitara i vokal iz današnje perspektive može posmatrati kao jedan od bitnijih uticaja na čitav guitar-noise žanr koji će eksplodirati tek koju godinu kasnije u S.A.D. sa Big Black, Sonic Youth, a kasnije i (drugim) grupama okupljenim oko Touch And Go i Amphetamine Reptile Records.

Uprkos svih problema koji su pratili bend zbog nepristajanja na kompromise (a možda upravo i zbog toga), «Solid Gold» dobija samo pozitivne kritike, kako publike, tako i rok novinara, a zanimljivo je da je najveći tiraž albuma mimo Velike Britanije ostvaren upravo u tadašnjoj Jugoslaviji, što jasno govori o tome koliki su uticaj ovo parče plastike i sam bend imali na celokupnu new wave scenu, od Slovenije, pa do Makedonije. Sasvim sigurno, znatno veći nego Sex Pistols i Clash.

Naredna 2 LP-ja, «Songs Of The Free» i «Hard» Gang Of Four predstavljaju u znatnoj meri kao dance, čak pop, a ne new wave sastav i pored nekoliko hitova jasno je da se karijera bliži zalasku. Dave Allen se ne pojavljuje na ove dve ploče. Grupu napušta posle američke turneje koja prethodi «Songs Of The Free» i osniva Shriekback, a na njegovo mesto dolazi Sara Lee, talentovana basistkinja koja, međutim, nikako ne uspeva da nadoknadi gubitak Allena, niti da uspostavi tako prepoznatljivu interakciju koju je ovaj imao sa bubnjarem Hugom Burnhamom. Ipak, poslednji zvanični album, zabeležen tokom oproštajne turneje u Hollywoodu, «At The Palace» i pored toga što od originalnih članova na njemu učestvuju samo Gill i King u dobroj meri dočarava kako je ovaj veliki bend bio veliki ne samo u studiju, već i na koncertima. Čak i pop hit poput “Is It Love” zvuči daleko opasnije odsviran ispred publike u poređenju sa verzijom na «Hard» LP-ju.

Početkom 90-tih dolazi do dva ponovna okupljanja Gang Of Four, ali bez nekog naročitog uspeha.

Bend koji je bezmalo uticajan kao i Velvet Underground ne uspeva da iznova pronađe formulu koja ih je učinila velikim krajem 70-tih i početkom 80-tih. Ipak, iz trećeg pokušaja, u originalnoj postavi, onoj koja je snimila prva 2 albuma i napravila ime koje će u istoriji rok muzike obezbediti mesto u poglavlju o najinovativnijim i najuticajnijim grupama svih vremena, Gang Of Four prave comeback na velika vrata 2005. sjajnim albumom «Return The Gift» na kojem su sabrali svoje najveće hitove i ponovo ih odsvirali vrativši u život nezaboravne pesme četvoročlane bande iz Lidsa.

Sve to na radost kako visokotiražnih bendova kojima su utrli put u svet muzike (U2, R.E.M., Red Hot Chili Peppers, Franz Ferdinand, Rapture, Bloc Party itd), tako i na radost bendova kojima broj prodatih albuma ne igra važnu ulogu u karijeri (Dirtbombs, Intelligence, Shellac, Misson Of Burma…).

Od 2005. Gang Of Four naplaćuju svoj ogromni uticaj na kompletnu rokenrol scenu svirajući širom planete i većina onih koji su imali priliku da ih vide u 80-tim tvrde da je to danas daleko bolje i ubedljivije nego što je bilo pre više od 25 godina.

Četvrtak, 17. april – Zagreb @ Teatar &td

Petak, 18. april – Beograd @ SKC

Subota, 19. april – Zrenjanin @ Klupče

Nedelja, 20. april – Skoplje @ Castro

Ponedeljak, 21. april – Smederevska Palanka @ Iris Pub Dr. Watson

Iako je godinama svirao u nekim od najbučnijih i najodvaljenijih bendova iz Sijetla, od kojih su zasigurno najpoznatiji the A-Frames, multiinstrumentalista, a pre svega bubnjar, Lars Finberg ovim je projektom zakoračio u drugačije, skoro pa pop vode. Jasno da kod ovog izuzetno nadarenog i opičenog muzičara ni pop ne može zvučati uobičajeno, pa je tako uz pevljive refrene i lako pamtljive melodije u muzičkom izrazu ovog benda primetan uticaj post-punka i njujorškog no wavea, što uz obilje distorzije čini njihovu muziku istovremeno plesnom, zabavnom, ali i super zanimljivom jer nikad ne znate šta vas čeka u idućoj pesmi, ili čak idućem minutu pesme koju upravo slušate.

Svoje rane radove Lars je snimio još krajem devedesetih u spavaćoj sobi na bubnjevima svog petogodišnjeg sina, no tek 2004. izlazi prvi The Intelligence album nakon čega potpisuje za legendarnu garažnu etiketu In the Red, za koju objavljuje naredna dva odlično prihvaćena albuma. Poslednji – „Deuteronomy“ – ujedno je i prvo Intelligence izdanje snimljeno izvan Finbergove spavaće sobe, odnosno prvo izdanje snimljeno u pravom studiju i sa pravim producentom. Neki su mu zamerili što je odstupio od svoje ustaljene prakse snimanja pravih malih lo-fi bisera, ali ako nas pitate, bolji uslovi u kojima je taj album nastao nimalo mu nisu naškodili jer su onaj poznati The Intelligence šarm i neposrednost i dalje su prisutni. Štaviše, bend na ovom albumu napokon komunicira sa većim brojem pop konzumenata, a to je svakako dobro za njih same pošto im se pruža prilika da prošire priču o Intelligence te i da novostečene poklonike svoje muzike upoznaju sa prethodnim, u lo-fi/noise krugovima vrlo zapaženim opusom. Sam Finberg na vlastitoj myspace stranici The Intelligence poluozbiljno opisuje kao thrash-pop i ne možemo a da se uz osmeh ne složimo s tom njegovom umotvorinom.

Inače, The Intelligence su već nastupali u Srbiji, krajem aprila 2006, najpre u Suboticu (YU FEST), a potom i u Beogradu (SKC). Beogradski koncert biće održan ponovo u SKC-u u petak, 18. aprila sa početkom od 22 časa. Čast da otvore ponovni nastup ovog talentovanog benda iz Sijetla imaće domaći sastav K-3P Alef iz Beograda.

http://www.myspace.com/theworldisadrag

http://www.intheredrecords.com/pages/intelligence.html

http://montybuckles.com/datingthefuzz.mov

download:

The Intelligence – “Deuteronomy”

http://www.mediafire.com/?5t7d1×9mbkt

The Intelligence – “Icky Baby”

http://www.mediafire.com/?znhmywbznxz

bilbord:

sreda, 9. april – Beograd @ SKC, 22h

http://www.myspace.com/tunneloflove666

http://www.myspace.com/jackofheart

Nezavisni lo-fi rokenrol teško da danas ima originalnije predstavnike od ova tri pećinska čoveka provokativnog naziva Tunnel Of Love. Podžanr koji se krajem 90-tih mogao naći u ponudi svake garage-indie etikete i bez kojeg se, po pravilu nije moglo otkako su Gories, Supercharger, Mummies, Oblivians i slični bendovi ‘prljave produkcije’ napravili proboj na tržištu zasićenom pukim imitatorima garage heroja iz sredine 60-tih. Uhu naviklom na harmoje, melodije, pitku produkciju i slične klišee svojstvene pop muzici i bendovima koji su pucali na vrhove top lista, trash zvuk pomenutih grupa nikada nije prijao – naprotiv, ali to je i bio cilj igre te. Ni rodonačelnici novog žanra – lo-fi garage punk – nisu umirali od sreće slušajući jednu te istu prežvakanu temu, pozajmljenu od Sonics, Seeds ili 13th Floor Elevators. Takođe, bio je to i jedan vrlo punk i ‘prst u oko’ stav jer je čitavih par generacija bendova koji su se sredinom 90-tih pojavili uspelo u tome da dođu do ploče ne trošeći novac (koji, naravno, nisu ni imali) na skupe studije, producente, remikse i ostale nepotrebne gluposti, već su svoje pesme snimali na krš opremi, najčešće u ‘kućnoj’ varijanti takmičeći se ko će u kraćem periodu snimiti singl ili album. Ipak, kao i svaki trend, makar i unutar nezavisne produkcije, vremenom su zasitili poklonike sirovog rokenrola i poslednji izdanci su se prosto utopili u moru sličnih, već etabliranih kod fanova. Onda su se pojavili Tunnel Of Love sa svojim minut i po pesmama, snimljenim u podrumu u kojem probaju, na krš opremi, glasno da to boli, prljavo kao niko pre njih, srčano kao da rade na pesmama posle kojih će izvršiti grupno samoubistvo, povevši sa sobom pravo u pakao što je moguće više nevinih žrtava. Ono što posebno odskače od ostatka sličnih jeste uočljiva doza humora u svemu tome i to je karta na koju braća McBain (vokali i gitare) i mahniti bubnjar japanskog porekla Makoto Sato pobeđuju ostatak lo-fi trash garage bratije. Nešto kao rani Dwarves u sudaru sa Oblivians iz vremena prve kasete, samo još divlje, bezmalo samoubilački i do poslednjeg atoma snage.

Tunnel Of Love su unutar indie-samizdat-garage rocka možda najatraktivniji bend uživo. Dovoljno je pogledati bilo koju fotografiju sa koncerta, njih trojicu u šorcevima, sasvim otkrivenih torzoa, sa neizbežnim crno-belim hulahopkama i teško da se može oteti utisku da se radi o nesvakidašnjem triju. Duge kose i smehotresne šiške, poziranje na press fotkama i divljačku akciju na fotografijama sa koncerata teško da u jednom bendu pamti rok istorija, naročito ne ova skorija, ogrezla u jeftinim replikama i imitatorima nekih koji su bili pre, a ponekad i nekih koji su tu još uvek. Upravo su energične eksplozije na binama u malim klubovima i barovima širom SAD pomogle da se glas o njima čuje i dalje od matične države, pa nije iznenađujuće da se poznata francuska trash-garage agencija – Grand Empire Booking – potrudila da ih ‘dovuče’ na drugu evropsku turneju. Obilazak Evrope traje nešto više od dve nedelje i Tunnel Of Love će prokrstariti klubovima i putevima 10 zemalja, mahom po Zapadnoj Evropi. Jedine dve države na listi koje se još nisu našle u društvu EU jesu Hrvatska (10. april – Zagreb @ Močvara) i Srbija (9. april – Beograd @ SKC). Stoga bi pojavljivanje ovih cavemena iz Masačusetsa (kako ih od milošte zovu) u našoj zabiti trebalo adekvatno da isprati svaki ozbiljniji ljubitelj nezavisnog rokenrola, pošto se radi o nesvakidašnjem koncertu još manje predvidljivog sastava. Na čitavoj turneji prati ih talentovani francuski bend – Jack Of Heart – koji za neki dan debituje prvom velikom pločom za možda najagilniju indie etiketu u Americi poslednjih nekoliko godina, In The Red Records (Dirtbombs, Sparks, Pussy Galore, Tav Falco’s Panther Burns, Boss Hog, Ponys, Intelligence, Reigning Sound, Screws…).

Dakle, ako volite da vidite dobar, energičan i duhovit show i ako vam je dosta predvidljivih tezgarenja za veliku kintu, obucite izlizane farmerke, izvadite istrulele starke iz plakara, navucite kožnu jaknu i pravac SKC. Ionako ništa pametno nema da se radi sredom uveče, a Roma i Šalke teško da mogu da se povrate od sinoćnjeg nokauta. Uostalom, uvek je tu repriza koju možete da overite pošto Vas ‘overe’ Jack Of Heart i Tunnel Of Love. Da se ponuda ne svede samo na ova dva benda, tu su domaći šampioni – Šmajser koji će otvoriti ovaj koncert.

Karte su već u pretprodaji na blagajni SKC-a po ceni od 500 dinara. Sam dan koncerta – 600 din.

bilbord:

subota, 23. februar – Pirot @ Dom kulture

nedelja, 24. februar – Beograd @ SKC

ponedeljak, 25. februar – Zrenjanin @ Klupče

Parker Griggs je sigurno jedan od najboljih mladih gitarista u rokenrolu ovih dana i svoj bend Radio Moscow formirao je pre 3 godine nezadovoljan dotadašnjim učinkom sa par lokalnih garage-punk sastava. Zaljubljen u znatno komplikovanije zvučne slike od onih koje kreiraju garažni i/ili punk drugari sa kojima je pravio prve muzičke korake, mladić iz Ajove usavršava svoje poznavanje ovog instrumenta i muku muči da pronađe još par istomišljenika, ponekad sam svirajući bubnjeve na demo snimcima grupe. Kvalitet ne mora uvek da propadne na ovaj ili onaj način i njegov talenat zapaža Dan Auerbach (The Black Keys) požurujući ga da mu pomogne oko ugovora za prvi album sa Alive Records koji bi sam Dan producirao. Istoimeni album Radio Moscow pojavljuje se prošle godine i nesumnjivo je jedan od najuspešnijih prvenaca u poslednje vreme. Visoke ocene u muzičkoj štampi i poznanstvo sa ‘facom’ iz velikog benda ubrzavaju ih na putu slave, te već par meseci po izlasku ploče Radio Moscow dobijaju pozive za turneje, na par ih vode Black Keys i glas o neobičnom, mladom bendu koji briše sve pred sobom dopire i do ove strane Atlantika, te ih poznata francuska agencija dovodi na prvu evropsku turneju.

Slušajući njihove gotovo nikad kraće pesme od 4 minuta sa čestim promenama toka, prilagođenog solažama i mrcvarenju pedala na kojem bi im pozavidela cela Sub Pop ekipa, prosto ne možete, a da ne dokučite da je ovo prvi od sastava čiji je koren u psihodeličnom bluzu i 70’s hard-rocku istom merom kao i u garažnom prangijanju iz druge polovine 60-tih, a da ne izaziva gađenje neuspelim oponašanjem rokenrol heroja. Ovaj momak i njegov trio zvuče kako bi MC5 trebalo na zamišljenom novom poslednjem albumu samo što je detroitskih kraljeva bilo petorica, a ne trojica. Utoliko je Parkerov talenat ispred svih skorašnjih imitatora bilo MC5, bilo Stooges ili kojeg od vrednih tipova što su brijali svojim džitrama i proizvodili buku krajem 60-tih i početkom 70-tih, a da se od toga nije podizao želudac koji će neku godinu kasnije da porodi (još bolje ponovo rodi!!) punk. Bez ikakvih hipi gnjavaža, sirovo, glasno, sa nesvakidašnjim osećajem da se pesma od 4-5 minuta ne pretvori u onanisanje. Nije ni čudo što ga već prati glas novog Hendrixa, nesumnjivo jednog od velikih uticaja na masnokosog klinca iz Ajove.

Radio Moscow na prvoj evro-turneji sviraju i u Srbiji. Malo retko za bend za koji će tek da prigrabi ozbiljniju pažnju ovdašnje publike.

http://www.myspace.com/radiomoscow
http://www.alivenergy.com/Radio_Moscow.html

download:

Album “S/T”

http://www.mediafire.com/?1nakvsomo1m

2 live video spota

http://www.mediafire.com/?01f2mmcsb1s

četvrtak, 14. februar – zagreb @ spunk
petak, 15. februar – novi sad @ gusan
subota, 16. februar – smederevska palanka @ irish pub dr. watson
nedelja, 17. februar – beograd @ skc
ponedeljak, 18. februar – zrenjanin @ klupče

Turpentine Brothers su vrsan primer modernog garage punk zvuka sa orguljama, ali ne na retro/imitatorski način revival škole koju su predvodili Fuzztones, već daleko inventivnije i savremenije. Otprilike bi se ovim putem kretao zvuk Oblivians da je bend opstao posle sjajne gospel/soul ploče sa Mr. Quitronom, a to je veliki kompliment za talentovane bostonce.

Prvi album “We Don’t Care About Your Good Times” objavljen je pre 3 godine za Alive Records, izdavača koji još od prvog Black Keys albuma ne prestaje da iznenađuje kvlitetom novih bendova koji za njih objavljuju svoje debi albume. Nimalo drugačiji nije ni slučaj Turpentine Brothers. Najpre su bend sastavili Tara McManus (bubnjevi) i Justin Hubbard (gitara/vokal) i uglavnom svirali obrade, bili, takoreći “žurka bend”. Stvari se menjaju u sa dolaskom Zacka Brinesa, starog Hubbardovog drugara iz legendarnih Kings Of Nuthin’. Grupa počinje da piše svoje pesme koje im uskoro prave prolaz kod ljudi iz Alive Records. U Bostonu i okolini postaju tražena atrakcija, te svoje pesme stavljaju na jedinu ozbiljnu proveru, a ta je živo izvođenje istih. Što zbog već pređašnjeg rada u dva poznata lokalna benda (pomenuti Kings Of Nuthin’ + Mr. Airplane Man vrlo brzo osvajaju sve veći broj poklonika ovakvog zvuka po SAD), što zbog reputacije odličnog živog benda, Turpentine Brothers, ali i u Evropi.

Nakon par singlova, prošle godine potpisuju ugovor i snimaju album za renomiranu nemačku etiketu Alien Snatch Records, a isti se pojavljuje tek pre nekoliko dana u formatu kao stvorenom za najzagriženije muzičke fanatike – na vinilu. Otprilike ista priča kao i prvenac: red dobrog garažnog šibanja bržeg tempa, pa jedna ubitačna balada sa kulminacijom uz tople zvuke hammonda. Naravno, ocene albuma su retko ispod 4 zvezdice, a pomalo je smešno čitati pojedine kritike u “ozbiljnim” magazinima u kojima ih porede sa Nick Cave & The Bad Seeds ili Doors. Ha, očito da nikada nisu slušali Lyres, Sonics, Music Machine ili nešto od novije garažne istorije, zapravo glavne predstavnike – Gories i Oblivians. Svejedno, i neuke kritike dobrodošle su sastavu koji tek ima drugi album iza sebe. Dakle, dosta 60’s soula i R’n’B-a, dosta gospela i sve to vezano garažnim prangijanjem neviđenim još od vremena Oblivians i Gories. Ako to nije dovoljno dobra preporuka da dođete na njihov koncert, onda sedite kod kuće i gledajte Grand paradu!

http://www.myspace.com/turpentinebrothers

http://www.turpentinebrothers.com/

http://www.punknews.org/review/3784

http://music.download.com/turpentinebrothers/3600-8588_32-100626320.html

download:

we dont care about your goodtimes (1. album!!):

http://www.mediafire.com/?6ebmddhwuy2

she’s not respectable (video spot!!):

http://www.megaupload.com/?d=87AOCKDN

foto: reakcija

Two Cow Garage formirao je Micah Schnabel pre šest i po godina u Kolambusu, Ohajo. Talentovani mladi dođoš iz malog grada ubrzo je privukao pažnju nekolicine lokalnih rokenrol zaljubljenika, ali presudno je bilo poznantsvo sa Chrisom Flintom, gitaristom i advokatom, koji je već u ranoj fazi razvitka benda primetio Schnabelov dar za pisanje pesama i muzike i koji se još tada ponudio da pomogne kao menadžer i povremeni drugi gitaroš ovog trija.

Može se reći da se Two Cow Garage kreću u vodama alt-country rocka, no, ipak u obzir uzmite i punk-rock prošlost Micaha Schnabela, te nikako ne zaboravite i na poslednju reč u imenu koja ni najmanje slučajno nije tu gde jeste, makar sam izraz benda nemao previše dodirnih tačaka sa garage punkom. Jednostavno, Two Cow Garage na energičan, znojav i glasan način prenose svoju, u suštini, country ili roots-rock priču. Mnogo više slični bendovima poput Marah ili Drive-By Truckers, pa čak i Bruceu Springsteenu, nego bendovima poput Gories ili Oblivians. Svejedno, Schnabelov polupromukli vokal i odvrnuta pojačala iz kojih trešti glasna gitarska muzika, dovoljna su preporuka i za ljubitelje divljijeg rokenrola da ne propuste prve ex-YU nastupe ovog mladog američkog sastava.

Two Cow Garage objavili su tri albuma. Najpre «Please Turn The Gas Back On», 2002. zatim 2004. «The Wall Against Our Back», a prošlogodišnji «Three» pokupio je samo pozitivne kritike i većina recenzenata je složna u jednom – da Micah Schnabel poseduje raskošan talenat koji umnogome podseća na Paula Westerberga, predvodnika The Replacements.

Za ovo koncertno predstavljanje najbolja preporuka je činjenica da se radi o bendu koji je u samo dve godine po objavljivanju prvog albuma kombijem «pregazio» više od 332000 milja. Valjda dovoljno govori o njihovom sviračkom iskustvu, kvalitetu koncerata, a svakako je i sjajan background za jednog rokenrol pesnika kakav je Micah Schnabel oduvek hteo da bude. Delić živih nastupa zabeležen je i na oficijelnom DVD izdanju pod nazivom «The Long Way Around: One Badass Year With Two Cow Garage».

Raspored ex-YU parčeta njihove evropske turneje je sledeći:

Ponedeljak, 11. februar – Zrenjanin @ Klupče

Utorak, 12. februar – Beograd @ SKC

Sreda, 13. februar – Zagreb @ Teatar &TD

http://www.myspace.com/twocowgarage

http://www.twocowgarage.com/

download:

Album «Please Turn the Gas Back On»: http://www.mediafire.com/?6jlnvj2a3yr

Album «Three»:

http://www.mediafire.com/?fiw331vzmny

foto: Stanislav Milojković

Američki rokenrol sastav Rock’n'Roll Soldiers formiran je još u srednjoškolskim danima četvorice članova. 1997. rodila se ideja da četiri ne baš tako sjajna učenika naprave bend i krenu putem slave. Ime su dobili po jednoj od turneja legendarnih australijskih punk-rock pionira – Radio Birdman i, kako to obično biva, u početku su svirali po svim rupama rodnog, univerzitetskog grada, a kasnije i po drugim mestima države Oregon i dalje po Zapadu. Priča o klincima koji prave dobre koncerte i bukvalno lome instrumente na kraju skoro svakog bisa posle par godina proširila se do samog vrha jednog od poznatijih nezavisnih izdavača u Sjedinjenim Državama – Gearhead Records – koji im objavljuje 2 EP-ja isključivo na vinilu: «High School Sessions» 2003. i «The Weak Blame The Strong» 2004. godine. Već 2005. potpisuju ugovor za prvi album sa Atlantic Records, a potkuća Warner Music Group, East West, izdaje kompakt disk sa oba EP-ja pod nazivom «The Two EP’s». Sa konačnom potvrdom kvaliteta, ohrabreni objavljenim pločama i ugovorom sa velikim izdavačem kakav je Atlantic, R’n'R Soldiers kreću na američku turneju, najpre sa Donnas, a potom i sa New Bomb Turks. Dok su sirovim koncertima krčili put ka široj popularnosti, ugovor sa Atlantic Records dovodi se u pitanje jer izdavač pokušava da utiče na pisanje pesama i insistira da bend tu i tamo promeni tekst, naročito tu inkriminisanu reč ‘motherfucker’. Bend odbija diktat i raskida ugovor.

Zanimljivo je da su 2005. pesmom Funny Little Feeling dospeli u dve gledane tv serije, «One Tree Hill» i «Smallville», te da je ista iskorišćena i za video igrice «MVP Baseball», «L.A. Rush» i «Gran Turismo 4» iste godine.

Ostavši bez izdavača prvog albuma odlučuju da pokrenu svoju etiketu i prvenac «So Many Musicians To Kill» pojavljuje se 2006. za Rock’n'Roll Soldiers Records. Mladom bendu sa pozitivnom koncertnom reputacijom nije bilo teško da rasproda prvih par hiljada primeraka gde god da su svirali i samo par meseci po izlasku albuma, sastav štampa još jedan tiraž i snima video spot za možda najveći hit, pomenutu Funny Little Feeling koji se uveliko emituje na MTV-ju i ovih dana možete ih pogledati u emisiji Rock Chart. MTV ih i ubacuje u dve emisije: «MADE» i «True Life». Potonja donosi priču o njima kao mladom bendu koji mukotrpno krči put ka slavi i sigurno je promocija grupe u najboljem svetlu do sada.

Sirovi punk-rock sa pevljivim refrenima i zaraznim melodijama koje se lako pamte svakako da nisu izum Rock’n'Roll Soldiers, ali su se oni pokazali kao jedni od najboljih polaznika te škole uspevši da u svom muzičkom izrazu na sasvim prirodan način spoje pop i rock estetiku. Spoj ranih Kinks, Pretty Things i Rolling Stones sa modernim izrazom rock bendova poput Nashville Pussy i Hangmen pokazao se kao uspešna formula za mladiće iz Oregona. To što je MTV u njima prepoznao The Next Big Thing samo im je pomoglo da dođu do šire publike bez da prave kompromise na kojima je insistirao Atlantic.

Od početka godine Rock’n'Roll Soldiers su na svojoj prvoj evropskoj turneji. U skoro 2 meseca obići će 80% Zapadne Evrope, ali i neke ex-YU i balkanske države (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bugarska i Makedonija). Napokon beogradska publika ima priliku da uživo pogleda odličan rokenrol bend koji stiže uz veliku podršku moćnog MTV kanala.

Beogradski nastup Rock’n'Roll Soldiers rezervisan je za četvrtak, 31. januar u SKC-u sa početkom od 22 časa.

http://www.myspace.com/rocknrollsoldiers

http://www.rnrsoldiers.com/

http://en.wikipedia.org/wiki/Rock_n_Roll_Soldiers

http://www.mtv.com/music/artist/rock_n_roll_soldiers/artist.jhtml

http://www.zipperfish.com/music/rnrsoldiers.php

http://www.annecarlini.com/ex_interviews.php?id=376

download:

album “so many musicians to kill” (59mb)

http://www.mediafire.com/?65m4mltm9zw

spot “funny little feeling” (160mb)

http://www.megaupload.com/?d=JH9CTW3W

fotografije: Stanislav Milojković

fotografije: Reakcija

BUBBLEGUM SCREW je londonski rokenrol bend formiran pre par godina sa namerom da prodrma učmalu lokalnu scenu. Petorica mladića porasla na najuzbudljivijim žanrovima rokenrola sedamdesetih (glam-rock i punk-rock) polovinom 2006. osnivaju bend i kreću u akciju koncentrišući se na žive nastupe pre ikakve jurnjave za izdavačem. Divlji nastupi po klubovima Londona skreću pažnju tamošnjih rokenrol zaljubljenika i BUBBLEGUM SCREW već samo nekoliko meseci po nastanku stiču izuzetno veliki broj poštovalaca najpre u rodnom gradu, a potom i šire u Britaniji.

Početkom prošle godine objavljuju prvo izdanje. EP sa četiri pesme pod nazivom «St Valentines Day Massacre» izlazi za diskografsku kuću koju su sami pokrenuli i, naravno, naslovili po sebi. Koristeći blagodeti interneta, najviše preko myspace-a, uspevaju da prodaju prvi tiraž od 1000 primeraka za nepuna četiri meseca i u leto 2007. odlaze na višednevnu turneju po Litvaniji. Po povratku preko zajedničkog prijatelja kontaktiraju BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE i pada dogovor za 5 koncerata u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj krajem ovog meseca.

Muzički izraz BUBBLEGUM SCREW zasnovan je na uticajima garažnog rokenrola svih dekada, glam i punk rocka 70-tih i teško je a ne primetiti da su im glavna inspiracija bendovi poput STOOGES, DAMNED, SLADE, RAMONES, DEAD BOYS i naročito NEW YORK DOLLS. Štaviše, jedan od dvojice gitarista izgleda kao mlađani duplikat Johnnyja Thundersa, a i njegovo sviračko umeće i sama tehnika umnogome podseća na ovu rokenrol legendu.

BUBBLEGUM SCREW na petodnevnoj turneji po Balkanu možete pogledati uživo u Zagrebu (KSET, 22. januar), Beogradu (Žica, 23. januar), Sofiji (8-Ball, 24. januar), Plovdivu (The Puzzle, 25. januar) i ponovo u Beogradu (Šipražje, 26. januar).

http://www.myspace.com/bubblegumscrew

download linkovi:

bubblegum screw – st valentines day massacre (EP) http://www.mediafire.com/?9xp1ninbsg1

bubblegum screw – love is inspiration (live video) http://www.megaupload.com/?d=MKNQUWOP

Žica, 23. januar. fotografije: reakcija:

Subota, 8. decembar @ Living Room (SKC) – 23:00!!

Ženski duo iz Severne Karoline, The Moaners, formirale su Melissa Swingle (gitara, vokal) i Laura King (bubnjevi) pre 3 godine. Godinu dana nakon osnivanja snimaju prvenac, «Dark Snack» za Yep Roc Records u produkciji Ricka Millera iz Southern Culture On The Skids. The Moaners su već svojim prvencem uspele da skrenu pažnju garažne javnosti i njihov miks primitivnog blues-a i garažnog prašenja nailazi na pozitivan odjek. Istina, The Moaners nisu prvi ženski garage/blues duo (svakako će se mnogi setiti Mr. Airplane Man), ali su prvi koji je uspeo da dopre do većine poklonika žanra.
Posle nekoliko turneja širom SAD The Moaners odlaze duboko na Jug i sa Jimboom Mathusom (Squirell Nut Zippers) u Misisipiju rade na novom albumu u studiju koji su nekada koristili mnogi poznati izvođači sa Fat Possum etikete (R.L. Burnside, Jim Kimbrough, Paul «Wine» Jones, T-Model Ford…). Kako sama gitaristkinja/pevačica, Melissa Swingle, kaže prosto je bilo nemoguće a ne dobiti ikakvo nadahnuće u kući koju kao da pohode duhovi pomenutih blues legendi. Sama činjenica da se nalaze na istom radnom mestu kao i neki od njihovih omiljenih autora dovoljno je bila inspirativna da dve bele devojke u kratkom periodu napišu 12 novih pesama u, sada već prepoznatljivom, swampy-blues-garage maniru i početkom ove godine isti se album pod imenom «Blackwing Yalobusha» pojavljuje za Yep Roc Records.
«Blackwing Yalobusha» je karta koju su kupile za sam vrh najnovije garage/blues scene u SAD budući da su sve kritike ploče najblaže rečeno – pozitivne. Album je čak dospeo i u recenzije nekih mainstream magazina, te dnevnih novina koje se uglavnom orijentišu na komentare najprodavanijih izdanja u Americi, a «Blackwing Yalobusha» uprkos vanserijskom kvalitetu to, ipak nije, niti pretenduje da postane. Ako možete da zamislite kako Dusty Springfield svira blues sa Black Keys, onda ste u priličnoj meri razumeli put kojim se kreću The Moaners.
The Moaners sviraju po prvi put u Beogradu u subotu, 8. decembra u Living Room-u (SKC). Koncert počinje tačno u 23:00!! Karta na ulazu u klub – 500 din!!

http://www.myspace.com/themoaners
http://www.yeproc.com/artist_info.php?artistId=958
http://www.themoaners.com/

fotografije: reakcija

Četvrtak, 22. novembar – Niš @ Feedback

Petak, 23. novembar – Beograd @ SKC

Subota, 24. novembar – Novi Sad @ Crna kuća + S.U.S. (Beograd)

Nedelja, 25. novembar – Bečej @ Penny Lane + S.U.S. (Beograd)

“…’till I die I ride a Cadillac,

’till I die I play my black guitar…”

(Sonny Vincent)

Rođen u Njujorku i odrastao na njegovim ulicama i u tamošnjim klubovima, još u najranijem detinjstvu nedvosmisleno je ponašanjem ukazivao na sve simptome »enfant terrible«, a takav je ostao do dana današnjeg. Kao dvanaestogodišnjak zbog sitnih, ali brojnih krađa biva odvedem u popravni dom. Otuda beži nepunu godinu docnije da bi se »skrasio« u ženskom studentskom domu, naravno, kao »ilegalac«, živeći sa, čak, tri devojke »oslobođene svih tabua«. Zakon ga stiže posle nekoliko ludih žurki i Sonny je opet u popravnom.

Sa 14 godina svira svoj prvi koncert u Village klubu. Par godina docnije, 1976., formira danas kultni NYC punk sastav – THE TESTORS koji nastupa na smenu u dva, tada najveća punk kluba Njujorka – CBGB i MAX’S KANSAS CITY. Intenzivno se druži sa Rokenrol ikonama od kojih više mnogih nema: Dee Dee Ramone, Joey Ramone, Johnny Thunders, Lou Reed, Moe Tucker, Wayne County, Richard Hell, Lux Interior, Steve Bators… THE TESTORS najčešće nastupaju na double bill-u sa THE CRAMPS, DEAD BOYS, SUICIDE…, a vrhunac karijere je velika američka turneja sa DEAD BOYS koja obiluje divljim epizodama poput one kada su u Hjustonu ruinirali hotel tokom još jedne raskalašne žurke.

Po povratku u Big Apple, Sonny Vincent izvodi još par ekscesa. Najpre se potukao sa Lennyjem Kayeom (PATTY SMITH GROUP) u živoj radio emisiji emitovanoj iz nove CBGB dvorane, da bi potom na poslednjem TESTORS nastupu napravio požar koji se oteo kontroli (protivpožarne prskalice su se aktivirale i izbegnuta je tragedija, ali su zato svi u publici bili mokri do gole kože). Zbog ove nepodobštine završiće na tri meseca u bolnici za mentalno obolele – Wingdale. Po izlasku Sonny počinje da snima filmove i radi kao multimedijalni umetnik i biva zapažen po svojim instalacijama.

‘81. napušta Njujork i odlazi u Mineapolis. Tamo osniva novi bend – SONNY VINCENT & THE EXTREME.

Već naredne godine bend pauzira 8 meseci zbog šefa grupe koji je u zatvoru jer je: vozio sa lažnom dozvolom, odupirao se hapšenju, vređao i udario policajca, a pronađena mu je i izvesna količina opojnih supstanci (kako u krvi, tako i u džepu jakne). Pošto je pušten iz zatvora Sonny nastavlja da radi sa bendom i paralelno izvodi umetničke performanse. Zbog potonje delatnosti dobija nacionalnu nagradu u vidu pristojne količine zelenih novčanica kojima kupuje kombi i odlazi na veliku turneju po SAD. 1985. bend se raspada, a naš neobuzdani junak se »smiruje« radeći isključivo low budget filmove i artističke performanse.

Dve godine potom sa Bobom Stinsonom (REPLACEMENTS) osniva MODERN PRISONER, bend koji će uglavnom svirati po Mineapolisu i okolini, ali i zabeležiti 2 uspešne coast-to-coast turneje po SAD.

‘89. pravi još jedan sastav – SHOTGUN RATIONALE. Album koji će ubrzo snimiti producira Moe Tucker (VELVET UNDERGROUND). Iste godine odlazi na evropsku, pa američku turneju sa Moe Tucker & HALF JAPANESE. Potom sa SHOTGUN RATIONALE svira po Americi i Kanadi (u postavi su Bob Stinson i Cheetah Chrome iz DEAD BOYS). Kroz SHOTGUN RATIONALE prolazi brdo poznatih muzičara tih godina. Pored Boba Stinsona i Cheetah Chromea, tu je bilo mesta i za Moe Tucker, Grega Nortona (HUSKER DU), Sterlinga Morrisona (VELVET UNDEGROUND), Scotta Ashetona (STOOGES), Richarda Hella (RICHARD HELL & THE VOIDOIDS)… Na SHOTGUN RATIONALE albumu iz ‘92, »ROLLER COASTER« uz pomenute gostuju i Don Flaming (GUMBALL) i Chris Romanelli (PLASMATICS). Tokom čitave poslednje decenije prošlog veka Sonny je ili na turnejama po Evropi i Americi sa SHOTGUN RATIONALE i Moe Tucker + Sterling Morrison ili u studiju radeći na novim projektima. Istovremeno mu u Nemačkoj i Italiji izlaze 2 albuma sa nikad objavljenim TESTORS materijalom, koji upravo čine »kariku koja nedostaje« u potpunom sagledavanju njujorške punk scene druge polovine ‘70-tih.

U SHOTGUN RATIONALE sve češće sviraju legende Rokenrola (braća Asheton iz STOOGES, Captain Sensible iz THE DAMNED, Steve Baise iz DEVIL DOGS, Tonny Leeuwenburgh iz LOVESLUG i BGK…), ali i potpuni anonimci, prijatelji iz sveta Rokenrola koje je upoznavao na turnejama.

Neprekidni rad na albumima i turneje čine da ga čuveni magazin »Rolling Stone« proglasi, naravno, sa decenijskim zakašnjenjem,

Pretposlednji album »THE GOOD THE BAD THE UGLY« (2003, ACETATE RECODS) je svakako vrhunac S. Vincenta kao autora, gde u svojim 40-tim izgleda i svira bolje nego čitava današnja »neo punk« generacija (da ne pominjemo njegove ostarele i isceđene ispisnike!!). Sirova energija, moć glasne električne gitare i tutnjeće ritam sekcije, ali i proživljeni tekstovi čine ovaj dragulj upravo modernim obrazcem za istinsku Rokenrol ploču u novom veku. No, ima još jedan, više nego bitan »detalj« – Sonny je na »THE GOOD THE BAD THE UGLY« okupio dosad najveći broj svojih prijatelja iz sveta muzike. Lista imena dovoljno govori o tome koliko je ovaj rokenrol desperado omiljen i cenjen kod kolega. Dakle, čitav album su odsvirali Sonny Vincent – glas i gitara, Scott Asheton (STOOGES) – bubanj i Captain Sensible (DAMNED) – bas. Gitarslingeri: Wayne Kramer (MC5), Walter Lure (HEARTBREAKERS), Brian James (DAMNED/LORDS OF THE NEW CHURCH), Thurston Moore (SONIC YOUTH), Richard Lloyd (TELEVISION), Scott Morgan (SONIC RENDEZVOUS BAND), Greg Ginn (BLACK FLAG), Xavier Escovedo (ZEROS), Kim Shattuk (MUFFS), Pat Todd (LAZY COWGIRLS), Jimmy James (HANGMEN), Don Fleming (BALL/GUMBALL/DIM STAR), Robert Quine i Ivan Julian (obojica iz RICHARD HELL & THE VOIDOIDS), Bob “Derwood” Andrews (GENERATION X), Cliff Roman (WEIRDOS) i mnogi drugi. Dovoljno?!?!?! Naravno!!

Poslednji dani 2007. rezervisani su za oproštajnu turneju neukrotivog pankera. Srbija je po drugi put počastvovana višednevnim gostovanjem legende njujorškog punka iz druge polovine 70-tih.

http://www.myspace.com/sonnyvincent
http://www.sonnyvincent.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sonny_Vincent
http://www.acetate.com/bands/sonnyvincent/
http://www.empty.de/Vincent.htm
http://www.myspace.com/susnroll

Beograd – petak, 16. novembar – SKC

Osnovani još krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pod uticajem DOA i drugih kanadskih pank grupa, Nomeansno gotovo tri decenije uspevaju da ostanu jedna od najsvežijih i najuticajnijih pojava na svetskoj underground sceni. Osnivači benda, braća Wright (poznatiji kao Mr. Right and Mr. Wrong) i danas su centralna osa grupe oko koje se smenjuju različiti stalni i povremeni saradnici. Višedecenijska karijera benda rezultirala je velikim brojem izdanja: četrnaest albuma, plus nekoliko paralelnih projekata (plodna saradnja sa Jellom Biafrom, kao i bend Hanson Brothers u kome članovi Nomeansno odaju poštu Ramonesima), kao i turnejama po čitavom svetu.

Zapaljiva osnova punk i hardcore žestine je kroz sve ove godine održavana svežom kroz plemenite kombinacije sa mnogo drugih žanrova i smelo eksperimentisanje. Pokušavajući da opišu zvuk Nomeansno, mnogi su posezali za multižanrovskim hibridima poput funk-core ili jazz-punk ali i dalje ostaje činjenica da je za opisivanje Nomeansno jedina precizna odrednica sama reč Nomeansno.

Stotine bendova su se inspirisani zvukom ovih Kanađana i sami upustili u eksperimentisanje, ali Nomeansno i dalje ostaju sveži kroz stalni razvoj sopstvene muzike. Tvrdoglavo uzmicanje korporacijskom progonu i vernost nezavisnom krilu scene samo su dodatne vrline benda koji nikada nije pravio kompromise ni u svojoj muzici, ni u svom razmišljanju ni u svom poslovanju.

Sada po drugi put publika u Srbiji ima priliku da uživo pogleda bend koji je krajem osamdesetih nastupao u zapadnim krajevima bivše Jugoslavije. Prethodni koncert, održan 2005. godine je bio prava erupcija energije i poutitivne buke. Znajući da Nomeansno retko silaze sa bine bez barem devedeset (ponekad i svih 120) minuta muzike i da će opus matičnog benda (i možda i projekta Hanson Brothers) biti temeljno pretresen, nije teško zaključiti da se radi o underground događaju sezone. Punk, hardcore, avangardna, funk i jazz publika se ne viđaju previše često na istom mestu, ali ako postoji bolji izgovor od koncerta Nomeansno, mi ga ne znamo.

Nomeansno nastupaju u SKC-u u petak, 16. novembra sa početkom od 21 sat i tom prilikom će promovisati svoj još uvek aktuelni prošlogodišnji album ‘All Roads Lead to Ausfahrt’. Naravno, pored poslednjeg albuma u skoro 2 sata nastupa, Nomeansno će odsvirati i pregršt hitova sa ranijih ploča, dakle, sve one pesme po kojima ih pamti već nekoliko generacija pank rokera.

Na ovogodišnjoj evropskoj turneji Nomeansno promovišu jedan mladi kanadski punk-rock sastav – The Invasives – koji su im predgrupa za sve koncerte na starom kontinentu, te će se tako i u Beogradu pojaviti ispred legendi. Budite tamo!!

http://www.nomeanswhatever.com/

http://www.myspace.com/myspaceiswrong

http://www.myspace.com/invasives

Beograd – 2. novembar @ Žica, 21:00!!

Out of the scum and smut peddlers that lurk in the allies of the music industries a band of heroes has risen to fight decreasing record sales and mediocre musical trends brought upon by commercial monopolies who’s piss n’ dribble continues to trickle down on our DJ’s, promoters, venues, and radio stations. We live in a world of musical crisis and these noble musicians are here to serve and protect your right to earn a living and enjoy musical freedom. Northern California natives the Whiskey Avengers have been spilling their infectious music out of the local dives and on to the streets since early 2006. This young group is held together by a band of six seasoned players and performers with a total of four music degrees and a decade of touring. This allegiance of musical madmen has brought together a unique blend of every style you can shake a butt at. They have been steadily pelting nightclubs, backyards and watering holes along the west coast supporting such acts as the Aggrolites, Abstract Rude, the Real McKenzie’s and Jeru the Damaja, and continue to work hard expanding across the globe. Their first release under their very own Roof Rock Records ‘Round 1’ is a drunken journey through traditional ska, reggae, soul, and hip-hop. ‘Round 1’ has scene independent success in local record stores and online with itunes and CD baby. It earned them a reader’s choice award for best local band in San Jose’s own Metro weekly newspaper, as well as international interest with Phonocaster records out of Berlin. The European Tour is set to kick off mid October of ’07. Whiskey Avengers has vowed to stand the musical tests of time by harboring a diverse repertoire that can cater to many different audiences ranging from young to old. By Offering the simple catchy anthems of reggae, the rhythms of traditional ska, the urban edge of underground hip-hop, the intensity of punk, and authenticity of folk music they promise a few tears and a laugh before they drink you under the table. Not to mention a clever collection of covers that will keep any crowd crooning into the night. They carry an arsenal of instruments including the upright bass, guitar, keys, sax, banjo, accordion, samplers, turntables, and plenty of things to beat on. All of this will be heard on the highly anticipated ‘Round 2,’ expected to be released late ’07. In the meantime the Whiskey Avengers will strive to continue out their mission and call upon all those who wish to support musical conquest. If you offer product sponsorship, booking, management, tour support, distribution or merchandising you are all encouraged to play a part in the vision of the Whiskey Avengers. They will in turn help you and your business in any way through the power of song, which is greatly underestimated in today’s nano-second attention span society. So c’mon you Scallywags, Skankers, and Swashbucklers, hop on board before you miss the boat. Swoop a strumpet, swallow a shot and pass the duchy. Bottoms Up!

http://www.myspace.com/whiskeyavengers
http://www.roofrock.net/
http://cdbaby.com/cd/whiskeyavengers

Beograd, 18. oktobar @ SKC

Sofija, Bugarska 19. oktobar @ Backstage

Novi Sad, 21. oktobar @ Crna kuća

Italijanska garažna rokenrol scena umnogome podseća na američku. I oni su tokom 80-tih imali tzv. revival 60’s punka koji se, kao i kod Amera, svodio na puko imitiranje imidža i gotovo bezlično imitiranje zvuka iz šezdesetih. Ipak, poslednjih 10-ak godina pojavilo se, opet kao i u Americi, brdo novih bendova koji se nisu ubijali od pokušaja da liče na Seeds, Standells, Sonics, već su od njih pozajmljivali obrasce koje bi propuštali kroz filtere što ‘77 punka, što moderne US garažne scene, na čelu sa apsolutnim kraljevima – The Gories. Otuda bendovi kao što su Rippers, Mojomatics, Motorama, Hangee V i The Intellectuals zvuče jednako ’staro’ i moderno.

Rimski kombo The Intellectuals nastao je tek pre nekoliko godina i do sada su objavili dva albuma: «Black! Domina! Now!» i «Invisible Is The Best», kao i mali milion singlova, što solo, što sa drugim bendovima sličnog usmerenja, tzv. split varijanta, a jedan od zapaženijih je sa memfiskim carevima – River City Tanlines. Dvominutne, lo-fi prljavštine, sa na momente iritantnim vokalima i zujećim gitarama, te vrlo 60’s orguljama donele su im pozitivne kritike u jedno milion fanzina širom planete Zemlje. Poređenja sa pomenutim Gories, ali i Demolition Doll Rods, pa i Rip Offs su više nego na mestu. Ono što ovom sastavu daje poseban šarm jesu Elenin (bubanj) vokal i Tinino podvrsikivanje sa strane. Sa jedne strane potpuno predani šibanju garažnih rifova uz tutnjavu bubnja i kreštanje farfise, sa druge pomalo uvtnuti osećaj za melodiju i diskretnu upotrebu new wave šablona. Što jedan recenzent napisa: «Ovaj trio zvuči kao da je naučio da svira pre tri nedelje, ali ispaljuju zvučne napade sa neviđenim entuzijazmom i razveseljujućom snagom, svojstvenim upravo novoj garažnoj generaciji Italije». Potpuno bez ikakvog blama, dve zgodne devojke i jedan manje zgodni baja istresaju iz svojih instrumenata rifove, melodiju i ritam kao retko koji bend danas i daleko više od mnogobrojnih današnjih pukih imitatora Gories i Oblivians, koji počinju da prepljavljuju novu američku garažnu scenu, uspevaju da se kreću istom stazom kao i pomenuta dva benda, a da ne ispadnu još jedan u nizu bezličnih copy/paste bendova. Zabavno, veselo, žestoko i prljavo – upravo takvo zvuči ovo tročlano društvo za nerviranje komšiluka dok ih iznova vrtite u vašim cd plejerima/na vašim gramofonima!

The Intellectuals dolaze prvi put u Srbiju na 3 koncerta. Najpre sviraju u Beogradu, u četvrtak, 18. oktobra (gosti: Štuka iz Pančeva!!), u petak su u Sofiji, u susednoj Bugarskoj (Backstage klub), u subotu se još ne zna gde tačno, možda upravo u tvojoj garaži, a u nedelju, 21. oktobra u Novom Sadu @ Crna kuća. Svakako ih pogledajte jer je to tek početak gostovanja italijanskih bendova sličnog usmerenja i ne zaboravite da pivo najbolje legne uz garažni pank i kakvu zgodnu curu, a u ovom ih bendu ima čak dve!

http://www.myspace.com/theintellectuals

http://www.skc.org.yu

Beograd, utorak, 16. oktobar @ SKC

Novi Sad, sreda, 17. oktobar @ Crna kuća

Rođeni Detroiđanin, Preston Wright Long, prvi put se kao muzičar pojavljuje u ulozi pevača lokalnih heroja, The Wig, daleke 1989. The Wig su bili redovna predgrupa većim Motor City bendovima poput Laughing Hyenas i Big Chief. Dve godine kasnije P.W. Long odlučuje da nauči da svira gitaru i sa bivšom ritam sekcijom nikad prežaljenih guitar/noise legendi, Laughing Hyenas, formira Mule, još jedan od zapaženijih sastava genijalne čikaške nezavisne diskografske kuće Touch & Go. U društvu basiste Kevina Munroa i bubnjara Jima Kimballa, P.W. objavljuje dva albuma («S/T» i «If I Don’t Six»), singl («I’m Hell») te EP («Wrung»). Na do tada neviđen način spajaju country, blues i gospel, tri prilično stare forme muzike, sa guitar noise estetikom koja je uglavnom krasila sve Touch & Go grupe. Njegov režeći, raspukli glas i briljantna gitara u kombinaciji sa basom koji tuče u sam centar stomaka i bubnjem koji para uši i nagoni na plemenski ples u transu, bili su zaštitni znak ovog rokenrol benda i već su se posle prvenca našli u žiži interesovanja fanova noise zvuka, ali i fanova bluesa. Hrabro, nesvakidašnje, divlje i odvrnuto ‘do daske’, Mule su vrlo brzo stekli veliki broj poštovalaca, među njima i čoveka koji im je bio lični producent, ali i jedan od najvernijih obožavalaca – Stevea Albinia (Big Black, Rapeman, Shellac). Sviraju par američkih i par evropskih turneja, ali se sredinom 90-tih raspadaju, a P.W. Long odlučuje da nastavi dalje. Okuplja Dana Maistera i Maca McNeillya (bubnjar Jesus Lizard!!) i nastaje nova krljačka postava – P.W. Long With Reelfoot. Sa ovom ekipom snima dva albuma, «We Didn’t See You On Sunday» i «Push Me Again». Opet kao i sa Mule, posle drugog albuma raspušta bend i na duže nestaje iz sveta rokenrola. Nekih par godina piše recenzije ploča, ali i, pomalo začuđujuće, recenzije njujorkških restorana i klubova za londonski Crush Guide magazin. Usput se, kao i mnogi veliki umetnici popularne muzike, odaje kocki, teškim opijanjima, te takozvanom životu na ivici brijača.

U međuvremenu uspeva da se skrasi u Ostinu, Teksas i 2002. ga Steve Albini vraća u muzičke tokove pozivajući ga da učestvuje na All Tomorrow’s Parties festivalu gde je Albinijev sastav Shellac birao lineup-ove. Stari prijatelj se rado odazvao i ponovo uleteo u «kandže» rokenrola.

2003. vreme je da se ovih burnih par godina ovaplote u mračne country & blues pesme. P.W. snima povratnički solo album «Remembered», ploču za koju mnogi kažu da je na istoj naš junak otvorio svoje ranjeno srce i isporučio neviđenu količinu emocija, u većoj meri nego za postojanja prethodna tri benda mu. Južnjački soul, bluegrass i southern-rock, stilovi su u kojima se kreće kao riba u vodi, pored već navedenih C & W i bluesa. 4 godine kasnije P.W. okuplja novi bend – Young James Long sa majstorom telekastera (Kirkland James, ex-Tenderloin) i još jednim sjajnim bubnjarem (Taylor Young, ex-Young Heart Attack i Polyphonic Spree). Još jedan glasni, ubitačni kombo velikog šefa kao i još jedan pun pogodak za Southern Records, britansku sestrinsku etiketu Touch & Go. Ove godine izbacuju dva albuma («You Ain’t Know The Man» i «God Bless The Drunkard’s Dog»). Opet ista, sada već prilično prepoznatljiva P.W. Long priča o vagabundima, promašenim ljubavima, promašenim životima i svim tim već prepoznatljivim temama svih velikana muzike poslednjih 100-nak godina, od Hanka Williamsa do Mikea Nessa. Treba li reći da P.W. niti malo ne zaostaje za pomenutim legendama?

http://www.southern.com/southern/band/PWLON/biog.php
http://www.myspace.com/justdontseem
http://en.wikipedia.org/wiki/P._W._Long

Ponedeljak, 8. oktobar @ SKC, 22:00

Crni umetnik Clarence Reid a.k.a. Blowfly već više od 40 godina provocira puritansku Ameriku krajnje eksplicitnim pesmama o seksu, na karakterističan, duhovit način kojeg danas skoro da nema u popularnoj muzici.

Pod pravim imenom potpisao je hitove za cenjene autore poput Betty Wright, Gwen McRae, KC & The Sunshine Band, Sam & Dave. Blowfly pseudonim služio je za ‘prljavštinu’, koja je započela ‘65. sa, smatra se, prvom rap pesmom u istoriji pop muzike – Rap Dirty. Tokom poduže karijere snimio je preko 40 albuma, najčešće duhovitih obrada R’n’B i pop hitova, upakovanih u funk ritam i jedinstven Reidov talenat da poznatu pesmu zasladi seksualnošću u promenjenom tekstu. Još jedan od razloga zbog kojeg ga rap elita godinama s pravom smatra jednim od prvih koji su utrli put za ostalu braću, a njegove pesme sempluju Jurassic 5, Ice Cube, Puff Daddy, Atmosphere, Wu Tang Clan, Beyonce, Scarface, Slim Thug, Method Man & Redman…

Blowfly je bio zabranjivan na više radio stanica kasnih 60-tih zbog nepriličnih tekstova pesama, a nijedna kompanija nije htela da objavljuje ploče takvog sadržaja, te početkom 70-tih osniva sopstvenu izdavačku kuću pod nazivom Weird World i izdaje album «Weird World Of Blowfly». Oblačenje u komične super-antiheroj kostime postaje redovno i na živim nastupima nakon što se pojavio na omotu ploče koji ga prikazuje u jednom od mnogih iz njegovog ormana. Javnost je opet bila šokirana, ali su zato kulminacije svih žurki bile rezervisane za Blowflya i njegova rimovana rapovanja iz pesama poput Shake Your Ass, Let Me Cum In Your Mouth, Fuck The Fat Off, Who Did I Eat Last Night, Spermy Night In Georgia, Baby Let Me Do It To You i druge.

Znajući da je ‘zabranjeno voće’ uvek slađe, Blowfly se u potpunosti posvetio rušenju tabua i guranju prsta u oko konzervativne javnosti SAD. Tokom godina koje slede snimio je hrpu albuma, najčešće uživo u studiju sa dosta stimulansa i zabranjenih supstanci za uspešnu žurku i nesumnjivo bar par zgodnih devojaka bez kojih ne bi bilo ništa od od dobre zabave.

Kao decenijska pretnja ograničenim umovima Amerike, Blowfly je bio predmet pažnje ne samo crnih i isključivo hip-hop muzičara. Poznato je da su Cramps obožavali da sviraju sa njim, a ‘91. Flea iz Red Hot Chili Peppers i Fishbone zajedno sa crnom legendom snimaju provokativni singl «Shake Your Thang (clean) / Shake Your Ass (X-rated)». Nakon singla Flea i Fishbone su bili česti gosti na njegovim koncertima.

Poslednja zanimljiva saradnja razvila se pošto je pre dve godine frontmen Dead Kennedys, Jello Biafra, uspeo da pridobije našeg antijunaka za svoju nezavisnu etiketu Alternative Tentacles Records i objavi mu za sada i poslednji album – «Blowfy’s Punk Rock Party!». Malo neočekivano za šampiona funka, R’n’B-a i sličnih formi, Blowfly i njegov bend na ovom albumu ‘obrađuju’ punk rock hitove, od Billy Idola, Ramones, Clash, preko Black Flag, Dead Kennedys, do Offspring. Naravno, i oni su podlegli osobenoj ‘preradi’ crnog majstora te se poznati hitovi sada izvode pod sledećim nazivima: «Should i Fuck This Big Fat Ho?», «V.D. Party», «R. Kelly In Cambodia», «I Wanna Be Fellated», «Playing With Myself», «Gotta Keep Her Penetrated».

U okviru svoje evropske turneje ovaj provokativni umetnik nastupiće i u Beogradu u ponedeljak 8. oktobra od 22:00 u sali SKC-a. Ispred njega, kao gosti, pojaviće se Tokyo Sex Destruction, eksplozivan soul/punk sastav iz Barselone da svojim vrućim nastupom dovoljno otkravi prisutne i opusti ih za velikog majstora i njegov prateći bend.

Karte se mogu naći isključivo na blagajni SKC-a. Pretprodaja – 800 din, na dan koncerta – 1000 din.

oficijelni sajt

MySpace

SKC

muzika:
BlowFly – Punk Cock Is Rock
blowFly – I Wanna Be Fellated
BlowFly – Gotta Keep Her Penetrated
BlowFly – Shake Your Ass
BlowFly – Hole Man / Cleanup Woman (medley)
BlowFly – Rap Dirty
BlowFly – Porno Freak
BlowFly – Girl, Let Me Cum In Your Mouth
BlowFly – Zodiac BlowFly
BlowFly – Too Fat To Fuck

Nedelja, 7. oktobar @ SKC, 22:00
gosti: S.U.S. (Beograd), Šmajser (Beograd) + Concrete Worms (Beograd)

Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za samo 4 godine postojanja izbacili su 3 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.

60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja samo je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio sa molbom da producira par pesama!

Naziv benda Tokyo Sex Destruction u potpunosti odgovara onome što se može čuti na pločama Španaca: egzotika, strastveno šibanje instrumenata i jednog od najboljih vokala danas i: seks, seks, seks!

Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».

Beogradska publika ponovo će posle godinu dana imati priliku da se uveri u istinitost ovih reči u nedelju, 7. oktobra u SKC-u gde Tokyo Sex Destruction nastupaju zajedno sa par lokalnih punk/garage atrakcija: S.U.S., Šmajser i Concrete Worms. Ulaz 400 din, na dan koncerta 500 din.

MySpace
www.skc.org.yu

muzika:
tokyo sex destruction – break-out town
tokyo sex destruction – black money
tokyo sex destruction – don’t make try your love
tokyo sex destruction – le red soul comunnitte
tokyo sex destruction – yesterday is gone
tokyo sex destruction – two years ago
tokyo sex destruction – (unreadable) no.2
tokyo sex destruction – black cold heart

Subota, 15. septembar – Beograd @ SKC
Nedelja, 16. septembar – Pirot @ Dom kulture (Jazz Cafe)
Ponedeljak, 17. septembar – Zagreb @ KSET

Jedan od najuticajnijih garažnih rokera u poslednje dve decenije. Osnivač Oblivians, Compulsive Gamblers, Cool Jerks, Limes, Golddiggers… Svirao i u South Filthy, Impala… Poslednjih par godina predvodi Tennessee Tearjerkers, vrhunski spoj Rolling Stones, 60’s punka i soula.

Since 1999, when Jack Yarber formed the Tennessee Tearjerkers, the group has morphed from a lean, coulda-shoulda-rocked-CBGB’s unit into a sprawling, Stones-influenced bar band. However, as evidenced on the Tearjerkers’ latest record, Jack O. Is the Flipside Kid, Yarber himself — veteran of legendary local groups including the Compulsive Gamblers and the Oblivians, — has hardly changed a bit. “I feel like the same person,” Yarber says of the evolution, which has also found him playing in countless small garage combos, such as Loose Diamonds and the Knaughty Knights. Just before Thanksgiving, Yarber returned from a six-week European tour with Harlan T. Bobo, which took the Memphians from Paris to Linkoping, Sweden. For the trip, which also included keyboard player Adam Woodard, Yarber temporarily replaced the Tearjerkers’ precision rhythm section of Terrence Bishop and John Bonds with Bobo and drummer Paul Buchignani; during Bobo’s sets, Yarber traded his guitar and lead mic for the bass. Bobo and Yarber replicated those overseas performances during Memphis Roller Derby’s Ho Ho Ho Burlesque Show at the Hi-Tone Caf� last Saturday night. True to form, Yarber alternately snarled like Iggy Pop, crooned like Nat King Cole, and drawled his lyrics like a down-on-his-luck Hank Williams. One song in, he even relinquished his lead position to Preacher’s Kids frontman Tyler Keith, who leapt from the audience to deliver a frenzied version of “Honky Tonk Women” before smashing the microphone to the stage. Unfazed and perfectly willing to be upstaged, Yarber just shrugged, picked up the mic, and soldiered on. Because he makes it look so simple, it’s easy to overlook the sheer talent that Yarber possesses, especially in a live environment, when the beer is flowing and the dance floor is shaking under the stomping of a hundred pairs of feet. Put on any of his albums, which include 2001’s Bad Mood Rising and 2005’s Don’t Throw Your Love Away, and you’ll be blown away by the diversity of material, which runs the gamut from well-worn R&B covers to a version of Van Halen’s “D.O.A. Blues.” Yet it’s Yarber’s originals that really shine: Listen to the dirgy “Flipside Kid,” the taut, western-influenced “Til the Money Runs Out,” or the fuzzy feedback that drives “Hong Kong Girl,” and you’ll hear the sound of a man who’s comfortable in his own skin. Replay “Golden Age,” which divulges just a few seconds in that “she’s a tragedy,” or the next song, which opens with the line, “Well, let me tell ya about Knick the Knife,” and you’ll get sucked into his pulp-fiction world, which is populated with human Frankensteins, cemetery freaks, and bad girls galore. Yarber’s songwriting skills make the album, recorded in various locations in Detroit and Memphis, sound cohesive, whether tracks feature a full band, drummer Mark Sultan, or just Yarber himself. “Do you think that if I didn’t list the information [in the liner notes], people would notice?” Yarber wonders. “I recorded it over a long period of time. I found out that it’s hard to create an album over a single weekend. ‘Knick the Knife’ came from a Johnny Vomit [and the Dry Heaves, one of Yarber's longest-running side projects, which dates back to his high school days in Corinth, Mississippi] jam session. Some songs, like ‘Golden Age,’ were instrumentals that I found lyrics for, and a few were cut after I got my four-track machine repaired and I was just trying to see if it was working. The real challenge is doing it live, going from one style to another. The band usually figures it out, knowing when to rock out and when to lay back and swing.” It’s a pretty nonchalant attitude for someone who’s toiled in the music business for two decades while watching friends rocket to success around him. Yet Yarber’s hardly the bitter type. It takes plenty of prodding to get him to talk about the time he persuaded Jack and Meg White to come to Memphis, where they would ultimately record their breakthrough album, White Blood Cells, or admit that MTV faves the Hives have been covering his originals onstage. When asked why he prefers to remain in town, where he’s often forced to pick up a day job to pay his bills, Yarber shrugs. “I’ve made a lot of trips to Detroit, and I thought about living there,” he notes. “But after being up there for a week, I couldn’t really see the difference between Detroit and Memphis. And besides, I did move away. I came from Corinth to Memphis. Here I am.”

Jack Oblivian @ MySpace
Jack Oblivian @ Wikipedia
Oblivians @ Wikipedia

Najtalentovaniji singer/songwritter današnjice pod snažnim uticajem Alexa Chiltona i Big Star, kao i Jonathana Richmana i Modern Lovers. Od ranije poznat po radu u American Death Ray i The Limes, a poslednjih par godina po sjajnim solo pločama od koji je poslednja, “I’m Your Man”, dobila više nego povoljne kritike. Jedna od tih je i sledeća sa uticajnog Pičforka:

Harlan T. Bobo
I’m Your Man
[Goner Records; 2007]
Rating: 8.1

Not too many people can make maturity and mundanity sound attractive or, god forbid, sexy, but Harlan T. Bobo, age unknown, certainly can. I’m Your Man is only his second album, but already he manages to sound genuinely world-weary, if not (he’ll admit) particularly wise. On the jauntily strummy title track, he seduces a woman by saying he’ll treat her kids like his own– an almost comic understatement of a traditional blues come-on. Bobo doesn’t even try to pass himself off as anything but a fixer-upper: “I skip parties and dodge all your friends,” he sings candidly, the line evoking a scene of desperate passes and lowered expectations. Likewise, the remark “A pragmatic woman is the only kinda woman can make a good man outta me,” from “Pragmatic Woman”, implies overdrawn checking accounts, messy rooms, and a woman with a big job on her hands.

Singing in a grainy barroom tenor that barely suppresses his ironies, irritations, and mannish-boy insecurities, Bobo sees the humor in these lyrics, but never plays his songs strictly for laughs. The album suggests that he knows he’s been wasting his time and has fewer opportunities because of it: “I don’t do what I should,” he sings on “My Life”, “to make my life good.” As his opportunities dwindle, he sees death looming just beyond the reach of his lyrics. “My Life” and “Last Step” worry over the inevitable end, but such gravity bumps elbows with winking levity. “Baptist Memorial”, with its doo-wop backing vocals and organ pulsing like a heart monitor, finds him hospitalized; as his doctors warn against strenuous movement or overexcitement, all he can think of is the hot RN and “a time when you dressed as my nurse/ It really turned us on.”

Bobo may be trying to settle down, but musically he’s still playing the field. I’m Your Man is all over the place: muddy guitar rock, acoustic folk in the Leonard Cohen vein (of course), hell-bent country that pours some out for Townes Van Zandt. There are some specifically Memphis notes as well, such as the Reigning Sound guitars on the chorus of “My Life” and the slightly-higher-than-lo-fi Grifters scuzz on “God’s Lamb” and “Sick of It”. That’s appropriate considering the local who’s who that guests on the album: there’s a Grifter (Dave Shouse), two Reigning Sounds (Alex Greene and Jeremy Scott), and a former Afghan Whig (Paul Buchignani), as well as Doug Easley, Alicja Trout, and local horn players Jim Spake and Scott Thompson. Bobo seems game for any direction they want to take him, amiably presiding over the crowded proceedings as if holding court at the P&H. The result is a homegrown album that ably exploits Bobo’s local connections, his musical eccentricities, his grim self-reflective humor, and his painfully heightened sense of irony.

After he finally pledges his loyalty to that pragmatic single mom, she promptly dumps him. The final two songs allow him to vent his resentment and lick his wounds: “One of These Days” might sound particularly nasty without his resigned vocals and the song’s airy Morricone vibe, and closer “Pretty Foolish Things”, recorded live at local indie station WEVL, is the lesson learned: “I can’t be trusted with cash,” he sings, then later: “I can’t be trusted with love/ I always throw away my love on pretty foolish things… like you.”

-Stephen M. Deusner, July 31, 2007

Harlan T. Bobo @ MySpace
Harlan T. Bobo @ Goner Records

NAJAVA:
Rokenrol prestonica, Memfis, poslednjih 10-15 godina gospodari modernom garažnom scenom u SAD. Čini se da, pored Detroita, jedino još tamo bendovi niču kao pečurke posle kiše i sviraju dobar rokenrol neopterećen težnjom da se ‘proda’, unovči ili doživi furiozni uspeh snimanjem preskupih spotova za MTV. Možda je razlog tome dolazak velikog maga Jeffa Evansa (Gibson Bros) koji je oko sebe okupio većinu lokalnih punkera i naučio ih nekim starijim formama kao što su blues ili soul, pa su se momci utrkivali koji će bend bolje da savlada domaće zadatke, a možda i zato što je u većini jedna od glavnih uloga po pravilu bivala rezervisana za Jacka Obliviana (pravo ime Jack Yarber).
Jackov prvi zapaženiji bend su svakako Oblivians, osnovani u prvoj polovini 90-tih bili su pravo osveženje sa neobičnim konceptom 3 pankera sviraju blues, nema basa i sva trojica se smenjuju na gitarama, bubnjevima i vokalima. Snimili su 3 albuma za Crypt Records, par mini albuma i jednu kompilaciju neobjavljenih snimaka za SFTRI + malo brdo singlova za nebrojene etikete. Jedini pravi naslednici The Gories i bend za kakav Jon Spencer nikada nije imao petlju, raspao se iznenada i bez svađe. Eric Oblivian se posvetio svojoj maloj izdavačkoj kući Goner Records, Greg Oblivian na kratko je lutao da bi se skrasio sa Reigning Sound i ove godine uspeo da snimi album sa 60’s legendom iz Shangri-Las – Mary Weiss, a Jack je snimao što solo, što sa prijateljima iz grada, te se obreo i u par lokalnih all-star bendova. Zapravo, nastavio je tačno tamo gde je stao sa Oblivians – istraživanje na temu interakcija punk estetike i snažne emocije blues/soul pesme. Zajedničko za sve bendove sa kojima je sarađivao su po pravilu visoke kritike albuma i pomanjkanje želje da se u vreme White Stripes uspeha neki od njih i ‘okoristi’. Verovatno je i to njegova zasluga jer ga takve stvari očito nikada nisu zanimale. Malo je poznato da je on nagovorio Jacka Whitea da u Easley studiju snime album koji će ih poslati u orbitu, a još manje da je legendarna crvena gitara koju White svira u spotu Seven Nation Army nekada krasila kolekciju Jacka Obliviana.
Poslednji bend koji je naš junak formirao jesu Jack-O & The Tennessee Tearjekrers. Objavili su tri albuma za SFTRI, a prošlogodišnji, «The Flip Side Kid», po običaju ubire pozitivne ocene nezavisne muzičke štampe, ali i magazina koji prevashodno tretiraju komercijalnu muziku. Zvuk Rolling Stonesa iz vremena «Exile On Main St.» i «Sticky Fingers» izmešan sa lokalnim nasleđem bele i crne muzike i propušten kroz Yarberov punk rock filter na samom kraju je svež, dok svo blues i soul prisustvo u pesmama ovog benda dođe poput neizostavnih začina bilo kojeg jela. Uvek dobra, a uvek drugačija jambalaya. Uopšte nije iznenađujuće da The Hives redovno na koncertima sviraju jednu od Yarberovih pesama iz Oblivians perioda jer je stariji kolega takoreći doktorirao garage-punk i to odavno.
U paketu sa novim bendom Jacka Obliviana stiže i Harlan T. Bobo sa bendom The Chimps, ne još dugo samo lokalna singer/songwriter atrakcija grada u Tenesiju. Ovaj momak jedno vreme je svirao sa American Death Ray (docnije poznati kao Viva L’American Death Ray Music), ali je pre 4 godine napustio grupu i posvetio se solo karijeri. Njegov prvi album, «Too Much Love», je dugo čekao na regularno izdanje no to Harlanu nije smetalo da ga umnoži u hiljade primeraka i prodaje na piratskim diskovima, od kuće. Otuda i bar 3 različite verzije omota ploče. Ovogodišnji LP – «I’m Your Man» – već je napravio pravi mali metež na singer/songwriter sceni i to nije moglo da promakne oku kritike, čak ni one koja talenat ne bi primetila ni da im se ispred nosa pojavi. Zanimljiv i izuzetno neobičan spoj Modern Lovers, Big Star i lokalnog nasleđa, odlično snalaženje na terenu ne tako redovnom za jednog bivšeg garažnog rokera, jasno artikulišu Harlanov dar za pisanje pesama. S druge strane i on, kao i Jack, boluje od manjka uobraženosti i sujete, danas na žalost neophodnih da se dođe do znatno šire popularnosti. Otuda će put ka slavi i ovog macana biti naporan, trnovit i, najverovatnije, duži nego što takav talenat zaslužuje. No, to je ono što su sami izabrali – da se više bave muzikom, dakle, onim što znaju i za šta su nadareni, a znatno manje marketinškim trikovima u koje ne samo da nisu upućeni, već ni ne haju za iste. Upravo zbog ovoga biće beskrajno dragi svim pravovernim rokenrolerima, a takvih je uvek u dovoljnom broju.
Jack Oblivian & The Tennessee Tearjerkers i Harlan T. Bobo & The Chimps u okviru evropske turneje sviraju u beogradskom SKC-u u subotu 15. septembra, u pirotskom Domu kulture (nedelja, 16. septembar) i u zagrebačkom KSET-u (ponedeljak, 17. septembar).
Tek nešto malo posle tridesetogodišnjice od Elvisove smrti imamo priliku da pogledamo dva izuzetna rokera iz Memfisa sa pratećim im bendovima. Ako mislite da je to slučajno, grdno se varate.

Harlan T. Bobo – God’s Lamb
Harlan T. Bobo – Baptist Memorial
Harlan T. Bobo – My Life
Harlan T. Bobo – Last Step
Harlan T. Bobo – Too Much Love

Tearjerkers – White Lie, Black Eye
Tearjerkers – Wire Tapper Calling
Tearjerkers – Teeny Weeny Little Bit
Tearjerkers – Earthquake Date (Pretty Bad Baby)
Tearjerkers – D.O.A. Blues
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Ain’t Got No Money
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Too Hard To Hold
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Flash Cub
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – A Bullet For Ramona
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Fire
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Flip Side Kid
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Hong Kong Girl
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – Chills & Fever
Jack-O & The Tennessee Tearjerkers – John Holmes Blues

Cool Jerks – For A Little While
Cool Jerks – Friend Of A Loner
Cool Jerks – Can’t Quit
Cool Jerks – Skip A Bit
Cool Jerks – Certified Fool
Cool Jerks – Why Can’t I…

Oblivians – Indian In Me
Oblivians – Don’t Haunt Me
Oblivians – Robot Blues
Oblivians – Trouble
Oblivians – Do The Milkshake
Oblivians – Strong Come On
Oblivians – Show Me What You Like
Oblivians – Show Me Again
Oblivians – Blew My Cool
Oblivians – Never Change

Londonski trio NERO BURNS formiran je pre tri godine u južnom delu engleske prestonice. Ako bi rekli da Nero, gitara/glas, pojavom podseća na miks Briana Gregoryja i Nicka Knoxa iz The CRAMPS, te da Honey, bas gitara, liči na Candy Del Mar, takođe iz CRAMPS, jasno je i da u njihovom muzičkom razvoju CRAMPS zauzimaju posebno mesto. Tu bi još moglo da se primeti i dosta upliva GUN CLUB, SUICIDE, SONICS, LINK WRAY, RAMONES.

Osim što su nadahnuti muzikom dobrih bendova, NERO BURNS umeju da napišu dobre pesme, pa je tako njihov prvenac «Flame On!» 2005. objavljen za nezavisnu londonsku etiketu Deltonafone Records dobio pregršt pozitivnih recenzija u štampi i na internetu, ali možda više od tih reči govori izjava Luxa Interiora, frontmena The CRAMPS, da su NERO BURNS prvi rokenrol bend posle The CRAMPS koji je uspešno ukrstio odmetničku muziku 50-tih, 60-tih i punk-rock 70-tih. Prošlogodišnja turneja The CRAMPS po Engleskoj pomogla je NERO BURNS da dopru do veće publike, a na poziv Luxa Interiora trebalo bi da budu gostujući bend na prvoj sledećoj CRAMPS turneji po Americi.

NERO BURNS, takoreći na samom početku karijere koja već sluti na vrlo uspešnu, sviraće svoj prvi beogradski koncert u SKC-u, subota, 18. avgust od 22:00.

http://www.neroburns.com/

http://www.myspace.com/neroburns

http://www.cdbaby.com/neroburns

Ska-punk latinosi iz san frana po drugi put među beogradskom publikom – ponedeljak, 9. jul @ SKC (21h).

Kvintet La Plebe postoji od 2001. godine i nesumnjivo je najatraktivniji punk-rock sastav San Franciska. Posle 2 EP-ja i jednog mini albuma, ovih dana treba da se pojavi i prvo dugosvirajuće izdanje u produkciji Billyja Goulda, osnivača Faith No More, a pod zanimljivim nazivom «Hasta La Muerte». Radi se o klasičnom punk-rocku, nalik na rani Clash sa dodatkom trube i trombona i ono što pesmama daje posebnu draž jeste da su skoro sve na španskom jeziku. Nije ni čudo, La Plebe čine momci meksičkog porekla koji su birajući između bande i benda krenuli sa ovim drugim i na taj način pokušali da se ratosiljaju uobičajenih tinejdž frustracija (devojke, novac, siromaštvo, socijalna nepravda…). Melodični refreni, sjajna truba i trombon koji prizivaju ska ugođaj, uigrana ritam sekcija i prašeća, punk gitara karakterišu njihov muzički izraz. Pesme su mahom vesele što sugeriše dobru atmosferu, a tako i zagarantovani provod na živim nastupima.

La Plebe su za 5 godina postojanja svirali svako manje i svako veće mesto San Frana, ali i prošle godine uspeli da obiđu dobar deo Evrope, posebno se usredsredivši na Balkan. Nejasno je otkud takvo interesovanje kod mladih Latinosa za ove krajeve, gde će i ove godine da provedu par nedelja vozeći se od Bugarske preko Rumunije, do Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Srbije, no to će se svakako razjasniti već za nekoliko dana kada će se La Plebe pojaviti na bini beogradskog Studentskog kulturnog centra i otprašiti svojih 60-ak minuta.

Dakle, za dobru zabavu u ponedeljak, 9. jula sa početkom u 21:00 zaduženi su ovi žestoki i veseli momci iz jednog od najlepših gradova SAD, a pre njih, kao lokalna podrška, nastupiće beogradski punk-rock sastavi: S.U.S. i Concrete Worms.

Ulaznice su na blagajni SKC-a po ceni od 350 din.

http://www.laplebe.com/

http://www.myspace.com/laplebe

http://www.purevolume.com/laplebe

Spoj razorne snage hardcorea i emocija punka je opet sa vama. Debeli precjednik / Fat prezident predstavlja svoj poslednji, treći po redu album “Through the eyes of the innocent” objavljen za hrvatsko/slovenačku indie etiketu “Moonlee records”. Kritika ga je proglasila jednim od najboljih albuma godine, a publika bend izabrala za grupu godine pa su momci osvojili i urbanu nagradu Zlatna koogla. Uživo moćni, energični i jednostavno prebrzi, sa “otrovnim” tekstovima pesama, Debeli znaju o čemu govore i šta hoće te su bend koji se uživo mora doživeti.

Od nastanka benda 1994. godine pa sve do danas Debeli precjednik je svirao s najvećim imenima na svetskoj punk sceni kao što su: Lagwagon, Me First & The Gimme Gimmes, H20, Toy Dolls, Terror, Beatsteaks i mnogi drugi, a više od 500 odsviranih koncerata i 4 velike Europske turneje trebalo bi da budu najbolji pokazatelj koliko ovaj bend vredi i zašto ih treba videti uživo.

Bend je izdao tri albuma: “Rather burn this record”, “Fist from east” i već pomenuti “Through the eyes of the innocent” i veliki broj demo snimaka, singlova, a pojavili su se i na velikom broju kompilacija. Preko Italije, Francuske, Nemačke, Češke, Danske, Norveške i šire, svirali su u gotovo svim zemljama Europe i to na velikim festivalima kao što su “Deconstruction tour” i “Sziget”. Provokativni, angažovani, i socijalno osvešćeni, Debeli precjednik jedan je od rijetkih bendova čiji rad, kroz intervjue i članke prati i nezavisni nedeljnik Feral Tribune.

Uživo eksplozivni, beskompromisni, sa snažnim osećajem za melodiju i uvek u petoj brzini Debeli na najbolji način pokazuju kako zvuči hardcore punk koji sviraju.

Beogradski koncert je najavljen za subotu, 30. jun u SKC-u, pa ako volite melodični punk-rock i hardcore ne bi smeli da propustite ovu priliku.

http://www.myspace.com/fatprezident
http://www.mediafire.com/?bwmjwi3gw5f

Cripple Bastards su jedan od najpoznatijih italijanskih pank bendova novije generacije. Nastali još 1988. godine kao dvojac inspirisan pank i metal muzikom, brzo su evoluirali u jedan od najoriginalnijih grindcore bendova u Evropi. Bazirajući svoju muziku na zvuku klasičnog italijanskog hardcore punka (Wretched, Indigesti, Underage), dvojica tinejdžera su veoma brzo uspela da izgrade ime za sebe na tada aktivnoj sceni razmene kaseta. Iako tehnički izuzetno rudimentarni, prvi snimci i nastupi Cripple Bastards (svirke po Italiji i Hrvatskoj) učinili su puno za njihovu reputaciju svojom eksplozivnom smešom lo-fi buke i provokativnih stavova. Ovo nije bio šablonski grindcore niti uobičajena pankerska politička propoved već ekspresivna energija dvojice veoma besnih mladih ljudi. Određeni nivo svetske slave na underground sceni, pa čak i poređenja sa bendovima poput Disorder nisu izostala.

Danas, skoro dvadeset godina kasnije, Cripple Bastards su neka vrsta institucije u evropskom undergroundu. Sa preko trideset izdanja u svim formatima, saradnjom sa velikim imenima metal i pank scene i nastupima širom Evrope i Severne Amerike, ovaj bend može da se pohvali da je postao deo istorije podzemne muzike. Istovremeno, čak i posle dve decenije rada i opstajanja na sceni, Cripple Bastards su i dalje verni nezavisnom izdavaštvu i alternativnim kanalima distribucije muzike.

Iako je simpatični muzički diletantizam sa početka karijere danas zamenjen kvalitetnom svirkom i razrađenim muzičkim identitetom, Cripple Bastards nisu izgubili na besu i ekspresivnosti. Njihovi snimci su visokooktanski doživljaj brzine i besa, a nastupi su neka vrsta pank verzije Artoovog teatra surovosti. Stalna kontraverza koja bend prati u domenu politike i ličnih uverenja donela im je i mnogo problema sa pank i hardcore publikom i infrastrukturom kako u Americi tako i u Evropi, ali ako ništa drugo, sa ovim bendom nikada nije bilo laži i prevare. Iskrenost i doslednost u uverenjima, ma koliko ona problematično izgledala je uvek bilo jedno od najjačih oružja benda koji se ni danas, kao ni pre devetnaest godina ne zadovoljava da pravi jednostavno muzku određenog žanra. Izdanja i koncerti Cripple Bastards su odsečci samog života i ma koliko taj život bio uvredljiv i agresivan, to ih čini uzbudljivim.

U okviru svoje mini turneje po Srbiji, bend će nastupati u Beogradu (četvrtak, 21. jun u SKC-u), Novom Sadu (petak, 22. jun u klubu London) i Somboru (subota, 23. jun u klubu Aut). Na sva tri koncerta imaće i domaću podršku – Sacramental Blood (Beograd) i No Abuse (Novi Sad). Na beogradskom koncertu pored ova tri benda pojaviće se i ovdašnji grind šampioni – Acroholia.

http://www.myspace.com/cripplebastards

http://www.cripple-bastards.com/

http://www.sacramentalblood.tk/

http://www.myspace.com/noabusegrind

http://www.myspace.com/acroholiagrindcore

Nemački noise-rock/metal sastav HARMFUL postoji punih 15 godina i uprkos permanentnoj angažovanosti, velikoj popularnosti u matičnoj državi i čestim turnejama, tek sa poslednjim albumom stižu do veće podrške van granica Nemačke. Nije ni čudo pošto se na sedmom albumu, jednostavno nazvanom «7», ekipi pridružuje i jedno od većih etabliranih svetskih rok imena, Billy Gould (osnivač i basista sada već legendarnih FAITH NO MORE), kao producent, ali i drugi gitarista na turneji u okviru koje sviraju i u Beogradu.

«7» je najzrelije izdanje ovog benda i prvo koje je licencirano van Nemačke. Produkciju su radili članovi benda pod dirigentskom palicom velikog majstora Billyja Goulda, a miks je uradio drugi veliki šef metal/noise-rock scene, Flemming Rasmussen (producent sastava METALLICA na albumima «Ride The Lightning», «Master Of Puppets» i «…And Justice For All»!!).

HARMFUL su na turneji od aprila ove godine, predvođeni Billyjem Gouldom šire priču o svom bendu kako po zapadnim, tako i po istočnim državama starog kontinenta. Pored činjenice da svakim danom stiču sve više fanova nakon furioznih i bučnih nastupa, ova turneja je i sjajna prilika za samog Goulda da se nakon 10 godina pauze ponovo nađe sa rok bandom «na putu» i da se seti dana s početka karijere FAITH NO MORE dok su još pokušavali da naprave proboj i stignu do većeg dela publike. gouldu je to uspelo sa FAITH NO MORE, a budući da se taj čovek ne prihvata ovakvih obaveza bez istinkog verovanja u bend u kome svira, ne treba sumnjati da će mu se posrećiti i sa HARMFUL.

HARMFUL su svirali turneje sa «facama» poput: SLAYER, SOUNDTRACK OF OUR LIVES, CLUTCH, NO ONE IS INNOCENT, UNIDA, MACHINE HEAD, IGGY POP, UNSANE, ALTER BRIDGE i PARADISE LOST. Miks pomenutih legendi bi otprilike mogao da vam dočara o kakvom se zvuku kod HARMFUL radi, a sve ostale detalje možete da pronađete na njihovom sajtu: http://www.harmfulweb.com/

 
http://www.myspace.com/sismasis

Pre više od deset godina u Memfisu je formiran garage-punk bend The Reatards, sastavljen od klinaca od po 16 godina. Istina, nisu baš mogli da se pohvale kako suvereno vladaju instrumentima, ali su zato itekako dobro umeli da napišu troakordno prašenje na kojem im je zavideo čitavi grad i pola nezavisne scene Amerike. Osim toga njihovi koncerti su rokenrol događaji koji se još uvek prepričavaju kao nezaboravni. Možda nisu umeli da sviraju i pevaju, međutim, živi nastupi su im bili blago rečeno divlji i vrlo iritantni po vlasnike klubova pošto se skoro svaki završavao sa uništavanjem instrumenata, pojačala, po kojom razbijenom glavom publike iz prvih redova, kao i kompletnog benda – «krv, znoj i suze» u najbukvalnijem smislu. Objavili su 2 regularna albuma, raspali se i ušli u legendu. Šef benda, Jay Reatard (pravo prezime Lindsey!!) nastavio je karijeru i punoletstvo dočekao svirajući u Lost Sounds, Final Solutions, Bad Times i još nekoliko lokalnih art-punk grupa.

Prošle godine je za In The Red Records objavio prvi solo album, «Blood Visions», koji je dobio izuzetno pohvalne kritike i može se reći da predstavlja uspešnu modernu verziju ‘77 punk rock-a i new wave-a. Očito duboko zaronjen i upućen u čuvenu punk rock kompilaciju koja je do sada objavljena u desetine serija sa «svih meridijana» – «Killed By Death», ali i omađijan bendovima poput Joy Division (ok, možda pre Warsaw), Wire, Siouxsie & The Banshees, Jay Reatard uspeo je da gotovo sasvim sam, uz neznatnu pomoć jednog prijatelja (bas i vokal u jednoj od 15 pesama na ploči!!), snimi album koji se našao na većini top-ten lista za 2006., bar kada je reč o indie izdanjima. «Blood Visions» kvalitet leži u činjenici da je dvadesetsedmogodišnjak iz Memfisa u vreme sveopšte jalove reciklaže britanskog new wave-a s kraja 70-tih i početka 80-tih napisao, odsvirao, otpevao 15 komada na kojima mu danas skidaju kapu lokalni uzori (Oblivians), bivši saradnici iz bendova sa kojima je proveo poslednjih 10 godina, ali i nezavisna muzička štampa, zapravo svi koji su uspeli da se dokopaju ovog parčeta plastike. Malo je neočekivano, ali sve ovo što britanska muzička industrija pokušava da izgura sa svojih 5-6, šatro, oni su isto što i gang of four wire joy division samo u 21. veku, teško da može da se nosi na više nivoa sa dečkom iz Amerike, pa još i iz Memfisa. Biće da ipak industrija ne može u toj meri da maže oči i tako lako prodaje šarene laže. «Blood Visions» je album kojim Jay ne kupuje, već zaslužuje ulaznicu u svet zrelih modernih autora.

Počevši kao balavi «imitator» Oblivians iz vremena dok se još borio sa aknama i nejebicom, preko komandovanja u nekoliko art-punk/new wave bendova, do albuma koji je napravio skoro sasvim sam i koji će bar do sledećeg njegovog izdanja sloviti kao najbolji američki odgovor na britanski new wave i ‘77 punk još otkako su Devo izdali svoj prvi LP.

45 dana evropske turneje koja počinje 16. maja u Amsterdamu i završava (uz samo 2 dana bez koncerta!!) u Roterdamu, 1. jula trebalo bi da bude dovoljno čvrst argument da za ovim mladim i talentovanim momkom vlada veliko interesovanje širom Evrope. Samim tim bilo je jako teško, da ne kažem skupo, uspeti da se za ex-YU «obore» tri datuma. Na turneji, kao gosti, odnosno bend koji će da otvara svaki koncert, pojaviće se i njegovi power-pop zemljaci – Boston Chinks – grupa koja je nedavno stigla i do prvog albuma, a većina njih činiće mizikante koji će da prate majstora na gitari i vokalu. Ako ste spremni za jedan pravi new wave show, sa obaveznim engleskim akcentom i uobičajenim punk-rock ludiranjem (valjanje po bini i u prvim redovima, razvaljivanje bubnjeva i pojačala, neizbežni pogo ispred bine po klizavom patosu i u srči do kolena) onda je sramota da promašite šampiona koji vam svira u komšiluku i još za smešne pare.

petak, 25. maj – Beograd @ SKC

subota, 26. maj – Crvenka @ Izletište “Potok”

nedelja, 27. maj – Zagreb @ Teatar &TD

MySpace Jay Reatard
MySpace Boston Chinks

muzika:
Jay Reatard – It’s So Easy
Jay Reatard – My Shadow
Jay Reatard – My Family
Jay Reatard – Death Is Forming
Jay Reatard – Oh It’s Such A Shame
Jay Reatard – - Nightmares
Jay Reatard – We Who Wait
Jay Reatard – Fading All Away
Jay Reatard – Turning Blue
Boston Chinks – Coltrane
Boston Chinks – Helpless
Boston Chinks – Sleepy-Heads

uživo:
4 trax live on VPRO, NL, 16.05.2007

izvor: http://www.plastelin.com

autor: Branislav Nikolić

foto by Reakcija

Kakvo je to bilo buđene proleća! Ko nije bio, šta da mu radim… Teško da će ovaj tekst biti dobar da pokaže svu silinu, toplinu, razigranost i uživanje u jednostavnosti koju su Singing Loins pružili te večeri. Možda je neko bio narednih večeri u Zaječaru, Pirotu ili Gornjem Milanovcu?

Tako je malo nedostajalo da se te večeri ne pojavim na koncertu (priznajem, ni na forumima nisam bio redovan, te, shodno s tim, ni dovoljno upoznat sa njihovim radom), ali moja intuitivna prijateljica je slutila da to miriše na spektakl i skoro da je imala pravo. Nije to bio spektakl. Bilo je mnogo više od toga.

Nezahvalano je većini onih koji za SL nisu čuli do sada (nemojte doživeti to kao zamerku, i ja sam tek skoro) objašnjavati ko su zapravo oni i šta je to toliko fascinantno kod njih. Elem, sami za sebe kažu da su “authentic raw folk from Medway delta”. Ili, da pokušam da približim: autentični Engleski punkeri sviraju svoj folk, a da to zvuči i kao folk i kao punk.

SL su nastali još početkom 90-ih. Imali su nekoliko izdanja i onda se negde sredinom iste dekade povlače sa scene. Spletom okolnosti, reaktiviraju se 2004. kada izdaju “The Complete and Utter Singing Lions” (obimno CD izdanje koje obuhvata gotovo sve njihove objavljene numere iz prethodne karijere), a dve godine kasnije još jedno remek delo “Songs To Hear Before You Die”.

Na sceni vas dočekuje trojac – Chris Broderick (glas, daire, lupanje u kutiju), Arfur Allen (gitara – akustična, “dvanaestica”) i Rob Shepherd (bendžo i nešto što je između električne mandoline i minijaturne električne gitare). Vizuelno, sam spoj je pitoreskan. Chris, koji je kao inkarnacija Del Boya (nekoliko puta je i uzviknuo “lovely jobly”), Arfur, koji deluje kao inventar Akademije 80-ih, i Rob kao naizgled “dobar dečko”, ali opak mali.

Samo koncertno ludilo nemoguće je opisati. Prava pabska atmosfera, u najboljem i najlepšem značenju te reči. Još samo da je bila neka kafančina sa kariranim stoljnjacima – srča do kolena bi bila neizbežna. No, znajući koliko je teško napraviti neki ovakav događaj u Srbiji nimalo ne zameram organizatoru. Ima jedan “prodavac magle” koji svoj bend vabi imenom “orkestar za svadbe i sahrane”. Kao i u mnogo toga drugog kod njega i ovo ime je (barem mentalno) krađa. Pravi bend za “svadbe i sahrane” su Singing Loins. Na svadbu bih ih sigurno zvao, a da znam da treba da umrem, ne bih tražio da do kraja odigram partiju preferansa pred smrt, jer od nje ne bežim, naprotiv, čekam je sa osmehom. A maksimalni osmeh je moguć uz Singing Loins. U inat svemu!

Za kraj, ovaj koncert definitivno potvrđuje da ako čujete da neko dešavanje organizuje BadMusicForBadPeople, to obavezno mora da se overi. Nije bitno da li o tom bendu znate nešto ili ne, provod i pozitivna energija su zagarantovani.

I barem jednom svratite u kladionicu da patriotski odgirate iz keca u kec na Ročester.