Američki rokenrol sastav Rock’n'Roll Soldiers formiran je još u srednjoškolskim danima četvorice članova. 1997. rodila se ideja da četiri ne baš tako sjajna učenika naprave bend i krenu putem slave. Ime su dobili po jednoj od turneja legendarnih australijskih punk-rock pionira – Radio Birdman i, kako to obično biva, u početku su svirali po svim rupama rodnog, univerzitetskog grada, a kasnije i po drugim mestima države Oregon i dalje po Zapadu. Priča o klincima koji prave dobre koncerte i bukvalno lome instrumente na kraju skoro svakog bisa posle par godina proširila se do samog vrha jednog od poznatijih nezavisnih izdavača u Sjedinjenim Državama – Gearhead Records – koji im objavljuje 2 EP-ja isključivo na vinilu: «High School Sessions» 2003. i «The Weak Blame The Strong» 2004. godine. Već 2005. potpisuju ugovor za prvi album sa Atlantic Records, a potkuća Warner Music Group, East West, izdaje kompakt disk sa oba EP-ja pod nazivom «The Two EP’s». Sa konačnom potvrdom kvaliteta, ohrabreni objavljenim pločama i ugovorom sa velikim izdavačem kakav je Atlantic, R’n'R Soldiers kreću na američku turneju, najpre sa Donnas, a potom i sa New Bomb Turks. Dok su sirovim koncertima krčili put ka široj popularnosti, ugovor sa Atlantic Records dovodi se u pitanje jer izdavač pokušava da utiče na pisanje pesama i insistira da bend tu i tamo promeni tekst, naročito tu inkriminisanu reč ‘motherfucker’. Bend odbija diktat i raskida ugovor.

Zanimljivo je da su 2005. pesmom Funny Little Feeling dospeli u dve gledane tv serije, «One Tree Hill» i «Smallville», te da je ista iskorišćena i za video igrice «MVP Baseball», «L.A. Rush» i «Gran Turismo 4» iste godine.

Ostavši bez izdavača prvog albuma odlučuju da pokrenu svoju etiketu i prvenac «So Many Musicians To Kill» pojavljuje se 2006. za Rock’n'Roll Soldiers Records. Mladom bendu sa pozitivnom koncertnom reputacijom nije bilo teško da rasproda prvih par hiljada primeraka gde god da su svirali i samo par meseci po izlasku albuma, sastav štampa još jedan tiraž i snima video spot za možda najveći hit, pomenutu Funny Little Feeling koji se uveliko emituje na MTV-ju i ovih dana možete ih pogledati u emisiji Rock Chart. MTV ih i ubacuje u dve emisije: «MADE» i «True Life». Potonja donosi priču o njima kao mladom bendu koji mukotrpno krči put ka slavi i sigurno je promocija grupe u najboljem svetlu do sada.

Sirovi punk-rock sa pevljivim refrenima i zaraznim melodijama koje se lako pamte svakako da nisu izum Rock’n'Roll Soldiers, ali su se oni pokazali kao jedni od najboljih polaznika te škole uspevši da u svom muzičkom izrazu na sasvim prirodan način spoje pop i rock estetiku. Spoj ranih Kinks, Pretty Things i Rolling Stones sa modernim izrazom rock bendova poput Nashville Pussy i Hangmen pokazao se kao uspešna formula za mladiće iz Oregona. To što je MTV u njima prepoznao The Next Big Thing samo im je pomoglo da dođu do šire publike bez da prave kompromise na kojima je insistirao Atlantic.

Od početka godine Rock’n'Roll Soldiers su na svojoj prvoj evropskoj turneji. U skoro 2 meseca obići će 80% Zapadne Evrope, ali i neke ex-YU i balkanske države (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bugarska i Makedonija). Napokon beogradska publika ima priliku da uživo pogleda odličan rokenrol bend koji stiže uz veliku podršku moćnog MTV kanala.

Beogradski nastup Rock’n'Roll Soldiers rezervisan je za četvrtak, 31. januar u SKC-u sa početkom od 22 časa.

http://www.myspace.com/rocknrollsoldiers

http://www.rnrsoldiers.com/

http://en.wikipedia.org/wiki/Rock_n_Roll_Soldiers

http://www.mtv.com/music/artist/rock_n_roll_soldiers/artist.jhtml

http://www.zipperfish.com/music/rnrsoldiers.php

http://www.annecarlini.com/ex_interviews.php?id=376

download:

album “so many musicians to kill” (59mb)

http://www.mediafire.com/?65m4mltm9zw

spot “funny little feeling” (160mb)

http://www.megaupload.com/?d=JH9CTW3W

fotografije: Stanislav Milojković

fotografije: Reakcija

BUBBLEGUM SCREW je londonski rokenrol bend formiran pre par godina sa namerom da prodrma učmalu lokalnu scenu. Petorica mladića porasla na najuzbudljivijim žanrovima rokenrola sedamdesetih (glam-rock i punk-rock) polovinom 2006. osnivaju bend i kreću u akciju koncentrišući se na žive nastupe pre ikakve jurnjave za izdavačem. Divlji nastupi po klubovima Londona skreću pažnju tamošnjih rokenrol zaljubljenika i BUBBLEGUM SCREW već samo nekoliko meseci po nastanku stiču izuzetno veliki broj poštovalaca najpre u rodnom gradu, a potom i šire u Britaniji.

Početkom prošle godine objavljuju prvo izdanje. EP sa četiri pesme pod nazivom «St Valentines Day Massacre» izlazi za diskografsku kuću koju su sami pokrenuli i, naravno, naslovili po sebi. Koristeći blagodeti interneta, najviše preko myspace-a, uspevaju da prodaju prvi tiraž od 1000 primeraka za nepuna četiri meseca i u leto 2007. odlaze na višednevnu turneju po Litvaniji. Po povratku preko zajedničkog prijatelja kontaktiraju BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE i pada dogovor za 5 koncerata u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj krajem ovog meseca.

Muzički izraz BUBBLEGUM SCREW zasnovan je na uticajima garažnog rokenrola svih dekada, glam i punk rocka 70-tih i teško je a ne primetiti da su im glavna inspiracija bendovi poput STOOGES, DAMNED, SLADE, RAMONES, DEAD BOYS i naročito NEW YORK DOLLS. Štaviše, jedan od dvojice gitarista izgleda kao mlađani duplikat Johnnyja Thundersa, a i njegovo sviračko umeće i sama tehnika umnogome podseća na ovu rokenrol legendu.

BUBBLEGUM SCREW na petodnevnoj turneji po Balkanu možete pogledati uživo u Zagrebu (KSET, 22. januar), Beogradu (Žica, 23. januar), Sofiji (8-Ball, 24. januar), Plovdivu (The Puzzle, 25. januar) i ponovo u Beogradu (Šipražje, 26. januar).

http://www.myspace.com/bubblegumscrew

download linkovi:

bubblegum screw - st valentines day massacre (EP) http://www.mediafire.com/?9xp1ninbsg1

bubblegum screw - love is inspiration (live video) http://www.megaupload.com/?d=MKNQUWOP

Žica, 23. januar. fotografije: reakcija:

Subota, 8. decembar @ Living Room (SKC) - 23:00!!

Ženski duo iz Severne Karoline, The Moaners, formirale su Melissa Swingle (gitara, vokal) i Laura King (bubnjevi) pre 3 godine. Godinu dana nakon osnivanja snimaju prvenac, «Dark Snack» za Yep Roc Records u produkciji Ricka Millera iz Southern Culture On The Skids. The Moaners su već svojim prvencem uspele da skrenu pažnju garažne javnosti i njihov miks primitivnog blues-a i garažnog prašenja nailazi na pozitivan odjek. Istina, The Moaners nisu prvi ženski garage/blues duo (svakako će se mnogi setiti Mr. Airplane Man), ali su prvi koji je uspeo da dopre do većine poklonika žanra.
Posle nekoliko turneja širom SAD The Moaners odlaze duboko na Jug i sa Jimboom Mathusom (Squirell Nut Zippers) u Misisipiju rade na novom albumu u studiju koji su nekada koristili mnogi poznati izvođači sa Fat Possum etikete (R.L. Burnside, Jim Kimbrough, Paul «Wine» Jones, T-Model Ford…). Kako sama gitaristkinja/pevačica, Melissa Swingle, kaže prosto je bilo nemoguće a ne dobiti ikakvo nadahnuće u kući koju kao da pohode duhovi pomenutih blues legendi. Sama činjenica da se nalaze na istom radnom mestu kao i neki od njihovih omiljenih autora dovoljno je bila inspirativna da dve bele devojke u kratkom periodu napišu 12 novih pesama u, sada već prepoznatljivom, swampy-blues-garage maniru i početkom ove godine isti se album pod imenom «Blackwing Yalobusha» pojavljuje za Yep Roc Records.
«Blackwing Yalobusha» je karta koju su kupile za sam vrh najnovije garage/blues scene u SAD budući da su sve kritike ploče najblaže rečeno – pozitivne. Album je čak dospeo i u recenzije nekih mainstream magazina, te dnevnih novina koje se uglavnom orijentišu na komentare najprodavanijih izdanja u Americi, a «Blackwing Yalobusha» uprkos vanserijskom kvalitetu to, ipak nije, niti pretenduje da postane. Ako možete da zamislite kako Dusty Springfield svira blues sa Black Keys, onda ste u priličnoj meri razumeli put kojim se kreću The Moaners.
The Moaners sviraju po prvi put u Beogradu u subotu, 8. decembra u Living Room-u (SKC). Koncert počinje tačno u 23:00!! Karta na ulazu u klub – 500 din!!

http://www.myspace.com/themoaners
http://www.yeproc.com/artist_info.php?artistId=958
http://www.themoaners.com/

fotografije: reakcija

Četvrtak, 22. novembar - Niš @ Feedback

Petak, 23. novembar - Beograd @ SKC

Subota, 24. novembar - Novi Sad @ Crna kuća + S.U.S. (Beograd)

Nedelja, 25. novembar - Bečej @ Penny Lane + S.U.S. (Beograd)

“…’till I die I ride a Cadillac,

’till I die I play my black guitar…”

(Sonny Vincent)

Rođen u Njujorku i odrastao na njegovim ulicama i u tamošnjim klubovima, još u najranijem detinjstvu nedvosmisleno je ponašanjem ukazivao na sve simptome »enfant terrible«, a takav je ostao do dana današnjeg. Kao dvanaestogodišnjak zbog sitnih, ali brojnih krađa biva odvedem u popravni dom. Otuda beži nepunu godinu docnije da bi se »skrasio« u ženskom studentskom domu, naravno, kao »ilegalac«, živeći sa, čak, tri devojke »oslobođene svih tabua«. Zakon ga stiže posle nekoliko ludih žurki i Sonny je opet u popravnom.

Sa 14 godina svira svoj prvi koncert u Village klubu. Par godina docnije, 1976., formira danas kultni NYC punk sastav – THE TESTORS koji nastupa na smenu u dva, tada najveća punk kluba Njujorka – CBGB i MAX’S KANSAS CITY. Intenzivno se druži sa Rokenrol ikonama od kojih više mnogih nema: Dee Dee Ramone, Joey Ramone, Johnny Thunders, Lou Reed, Moe Tucker, Wayne County, Richard Hell, Lux Interior, Steve Bators… THE TESTORS najčešće nastupaju na double bill-u sa THE CRAMPS, DEAD BOYS, SUICIDE…, a vrhunac karijere je velika američka turneja sa DEAD BOYS koja obiluje divljim epizodama poput one kada su u Hjustonu ruinirali hotel tokom još jedne raskalašne žurke.

Po povratku u Big Apple, Sonny Vincent izvodi još par ekscesa. Najpre se potukao sa Lennyjem Kayeom (PATTY SMITH GROUP) u živoj radio emisiji emitovanoj iz nove CBGB dvorane, da bi potom na poslednjem TESTORS nastupu napravio požar koji se oteo kontroli (protivpožarne prskalice su se aktivirale i izbegnuta je tragedija, ali su zato svi u publici bili mokri do gole kože). Zbog ove nepodobštine završiće na tri meseca u bolnici za mentalno obolele – Wingdale. Po izlasku Sonny počinje da snima filmove i radi kao multimedijalni umetnik i biva zapažen po svojim instalacijama.

‘81. napušta Njujork i odlazi u Mineapolis. Tamo osniva novi bend – SONNY VINCENT & THE EXTREME.

Već naredne godine bend pauzira 8 meseci zbog šefa grupe koji je u zatvoru jer je: vozio sa lažnom dozvolom, odupirao se hapšenju, vređao i udario policajca, a pronađena mu je i izvesna količina opojnih supstanci (kako u krvi, tako i u džepu jakne). Pošto je pušten iz zatvora Sonny nastavlja da radi sa bendom i paralelno izvodi umetničke performanse. Zbog potonje delatnosti dobija nacionalnu nagradu u vidu pristojne količine zelenih novčanica kojima kupuje kombi i odlazi na veliku turneju po SAD. 1985. bend se raspada, a naš neobuzdani junak se »smiruje« radeći isključivo low budget filmove i artističke performanse.

Dve godine potom sa Bobom Stinsonom (REPLACEMENTS) osniva MODERN PRISONER, bend koji će uglavnom svirati po Mineapolisu i okolini, ali i zabeležiti 2 uspešne coast-to-coast turneje po SAD.

‘89. pravi još jedan sastav – SHOTGUN RATIONALE. Album koji će ubrzo snimiti producira Moe Tucker (VELVET UNDERGROUND). Iste godine odlazi na evropsku, pa američku turneju sa Moe Tucker & HALF JAPANESE. Potom sa SHOTGUN RATIONALE svira po Americi i Kanadi (u postavi su Bob Stinson i Cheetah Chrome iz DEAD BOYS). Kroz SHOTGUN RATIONALE prolazi brdo poznatih muzičara tih godina. Pored Boba Stinsona i Cheetah Chromea, tu je bilo mesta i za Moe Tucker, Grega Nortona (HUSKER DU), Sterlinga Morrisona (VELVET UNDEGROUND), Scotta Ashetona (STOOGES), Richarda Hella (RICHARD HELL & THE VOIDOIDS)… Na SHOTGUN RATIONALE albumu iz ‘92, »ROLLER COASTER« uz pomenute gostuju i Don Flaming (GUMBALL) i Chris Romanelli (PLASMATICS). Tokom čitave poslednje decenije prošlog veka Sonny je ili na turnejama po Evropi i Americi sa SHOTGUN RATIONALE i Moe Tucker + Sterling Morrison ili u studiju radeći na novim projektima. Istovremeno mu u Nemačkoj i Italiji izlaze 2 albuma sa nikad objavljenim TESTORS materijalom, koji upravo čine »kariku koja nedostaje« u potpunom sagledavanju njujorške punk scene druge polovine ‘70-tih.

U SHOTGUN RATIONALE sve češće sviraju legende Rokenrola (braća Asheton iz STOOGES, Captain Sensible iz THE DAMNED, Steve Baise iz DEVIL DOGS, Tonny Leeuwenburgh iz LOVESLUG i BGK…), ali i potpuni anonimci, prijatelji iz sveta Rokenrola koje je upoznavao na turnejama.

Neprekidni rad na albumima i turneje čine da ga čuveni magazin »Rolling Stone« proglasi, naravno, sa decenijskim zakašnjenjem,

Pretposlednji album »THE GOOD THE BAD THE UGLY« (2003, ACETATE RECODS) je svakako vrhunac S. Vincenta kao autora, gde u svojim 40-tim izgleda i svira bolje nego čitava današnja »neo punk« generacija (da ne pominjemo njegove ostarele i isceđene ispisnike!!). Sirova energija, moć glasne električne gitare i tutnjeće ritam sekcije, ali i proživljeni tekstovi čine ovaj dragulj upravo modernim obrazcem za istinsku Rokenrol ploču u novom veku. No, ima još jedan, više nego bitan »detalj« - Sonny je na »THE GOOD THE BAD THE UGLY« okupio dosad najveći broj svojih prijatelja iz sveta muzike. Lista imena dovoljno govori o tome koliko je ovaj rokenrol desperado omiljen i cenjen kod kolega. Dakle, čitav album su odsvirali Sonny Vincent - glas i gitara, Scott Asheton (STOOGES) - bubanj i Captain Sensible (DAMNED) – bas. Gitarslingeri: Wayne Kramer (MC5), Walter Lure (HEARTBREAKERS), Brian James (DAMNED/LORDS OF THE NEW CHURCH), Thurston Moore (SONIC YOUTH), Richard Lloyd (TELEVISION), Scott Morgan (SONIC RENDEZVOUS BAND), Greg Ginn (BLACK FLAG), Xavier Escovedo (ZEROS), Kim Shattuk (MUFFS), Pat Todd (LAZY COWGIRLS), Jimmy James (HANGMEN), Don Fleming (BALL/GUMBALL/DIM STAR), Robert Quine i Ivan Julian (obojica iz RICHARD HELL & THE VOIDOIDS), Bob “Derwood” Andrews (GENERATION X), Cliff Roman (WEIRDOS) i mnogi drugi. Dovoljno?!?!?! Naravno!!

Poslednji dani 2007. rezervisani su za oproštajnu turneju neukrotivog pankera. Srbija je po drugi put počastvovana višednevnim gostovanjem legende njujorškog punka iz druge polovine 70-tih.

http://www.myspace.com/sonnyvincent
http://www.sonnyvincent.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sonny_Vincent
http://www.acetate.com/bands/sonnyvincent/
http://www.empty.de/Vincent.htm
http://www.myspace.com/susnroll

Beograd - petak, 16. novembar - SKC

Osnovani još krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pod uticajem DOA i drugih kanadskih pank grupa, Nomeansno gotovo tri decenije uspevaju da ostanu jedna od najsvežijih i najuticajnijih pojava na svetskoj underground sceni. Osnivači benda, braća Wright (poznatiji kao Mr. Right and Mr. Wrong) i danas su centralna osa grupe oko koje se smenjuju različiti stalni i povremeni saradnici. Višedecenijska karijera benda rezultirala je velikim brojem izdanja: četrnaest albuma, plus nekoliko paralelnih projekata (plodna saradnja sa Jellom Biafrom, kao i bend Hanson Brothers u kome članovi Nomeansno odaju poštu Ramonesima), kao i turnejama po čitavom svetu.

Zapaljiva osnova punk i hardcore žestine je kroz sve ove godine održavana svežom kroz plemenite kombinacije sa mnogo drugih žanrova i smelo eksperimentisanje. Pokušavajući da opišu zvuk Nomeansno, mnogi su posezali za multižanrovskim hibridima poput funk-core ili jazz-punk ali i dalje ostaje činjenica da je za opisivanje Nomeansno jedina precizna odrednica sama reč Nomeansno.

Stotine bendova su se inspirisani zvukom ovih Kanađana i sami upustili u eksperimentisanje, ali Nomeansno i dalje ostaju sveži kroz stalni razvoj sopstvene muzike. Tvrdoglavo uzmicanje korporacijskom progonu i vernost nezavisnom krilu scene samo su dodatne vrline benda koji nikada nije pravio kompromise ni u svojoj muzici, ni u svom razmišljanju ni u svom poslovanju.

Sada po drugi put publika u Srbiji ima priliku da uživo pogleda bend koji je krajem osamdesetih nastupao u zapadnim krajevima bivše Jugoslavije. Prethodni koncert, održan 2005. godine je bio prava erupcija energije i poutitivne buke. Znajući da Nomeansno retko silaze sa bine bez barem devedeset (ponekad i svih 120) minuta muzike i da će opus matičnog benda (i možda i projekta Hanson Brothers) biti temeljno pretresen, nije teško zaključiti da se radi o underground događaju sezone. Punk, hardcore, avangardna, funk i jazz publika se ne viđaju previše često na istom mestu, ali ako postoji bolji izgovor od koncerta Nomeansno, mi ga ne znamo.

Nomeansno nastupaju u SKC-u u petak, 16. novembra sa početkom od 21 sat i tom prilikom će promovisati svoj još uvek aktuelni prošlogodišnji album ‘All Roads Lead to Ausfahrt’. Naravno, pored poslednjeg albuma u skoro 2 sata nastupa, Nomeansno će odsvirati i pregršt hitova sa ranijih ploča, dakle, sve one pesme po kojima ih pamti već nekoliko generacija pank rokera.

Na ovogodišnjoj evropskoj turneji Nomeansno promovišu jedan mladi kanadski punk-rock sastav – The Invasives – koji su im predgrupa za sve koncerte na starom kontinentu, te će se tako i u Beogradu pojaviti ispred legendi. Budite tamo!!

http://www.nomeanswhatever.com/

http://www.myspace.com/myspaceiswrong

http://www.myspace.com/invasives

Beograd - 2. novembar @ Žica, 21:00!!

Out of the scum and smut peddlers that lurk in the allies of the music industries a band of heroes has risen to fight decreasing record sales and mediocre musical trends brought upon by commercial monopolies who’s piss n’ dribble continues to trickle down on our DJ’s, promoters, venues, and radio stations. We live in a world of musical crisis and these noble musicians are here to serve and protect your right to earn a living and enjoy musical freedom. Northern California natives the Whiskey Avengers have been spilling their infectious music out of the local dives and on to the streets since early 2006. This young group is held together by a band of six seasoned players and performers with a total of four music degrees and a decade of touring. This allegiance of musical madmen has brought together a unique blend of every style you can shake a butt at. They have been steadily pelting nightclubs, backyards and watering holes along the west coast supporting such acts as the Aggrolites, Abstract Rude, the Real McKenzie’s and Jeru the Damaja, and continue to work hard expanding across the globe. Their first release under their very own Roof Rock Records ‘Round 1’ is a drunken journey through traditional ska, reggae, soul, and hip-hop. ‘Round 1’ has scene independent success in local record stores and online with itunes and CD baby. It earned them a reader’s choice award for best local band in San Jose’s own Metro weekly newspaper, as well as international interest with Phonocaster records out of Berlin. The European Tour is set to kick off mid October of ’07. Whiskey Avengers has vowed to stand the musical tests of time by harboring a diverse repertoire that can cater to many different audiences ranging from young to old. By Offering the simple catchy anthems of reggae, the rhythms of traditional ska, the urban edge of underground hip-hop, the intensity of punk, and authenticity of folk music they promise a few tears and a laugh before they drink you under the table. Not to mention a clever collection of covers that will keep any crowd crooning into the night. They carry an arsenal of instruments including the upright bass, guitar, keys, sax, banjo, accordion, samplers, turntables, and plenty of things to beat on. All of this will be heard on the highly anticipated ‘Round 2,’ expected to be released late ’07. In the meantime the Whiskey Avengers will strive to continue out their mission and call upon all those who wish to support musical conquest. If you offer product sponsorship, booking, management, tour support, distribution or merchandising you are all encouraged to play a part in the vision of the Whiskey Avengers. They will in turn help you and your business in any way through the power of song, which is greatly underestimated in today’s nano-second attention span society. So c’mon you Scallywags, Skankers, and Swashbucklers, hop on board before you miss the boat. Swoop a strumpet, swallow a shot and pass the duchy. Bottoms Up!

http://www.myspace.com/whiskeyavengers
http://www.roofrock.net/
http://cdbaby.com/cd/whiskeyavengers

Beograd, 18. oktobar @ SKC

Sofija, Bugarska 19. oktobar @ Backstage

Novi Sad, 21. oktobar @ Crna kuća

Italijanska garažna rokenrol scena umnogome podseća na američku. I oni su tokom 80-tih imali tzv. revival 60’s punka koji se, kao i kod Amera, svodio na puko imitiranje imidža i gotovo bezlično imitiranje zvuka iz šezdesetih. Ipak, poslednjih 10-ak godina pojavilo se, opet kao i u Americi, brdo novih bendova koji se nisu ubijali od pokušaja da liče na Seeds, Standells, Sonics, već su od njih pozajmljivali obrasce koje bi propuštali kroz filtere što ‘77 punka, što moderne US garažne scene, na čelu sa apsolutnim kraljevima – The Gories. Otuda bendovi kao što su Rippers, Mojomatics, Motorama, Hangee V i The Intellectuals zvuče jednako ’staro’ i moderno.

Rimski kombo The Intellectuals nastao je tek pre nekoliko godina i do sada su objavili dva albuma: «Black! Domina! Now!» i «Invisible Is The Best», kao i mali milion singlova, što solo, što sa drugim bendovima sličnog usmerenja, tzv. split varijanta, a jedan od zapaženijih je sa memfiskim carevima – River City Tanlines. Dvominutne, lo-fi prljavštine, sa na momente iritantnim vokalima i zujećim gitarama, te vrlo 60’s orguljama donele su im pozitivne kritike u jedno milion fanzina širom planete Zemlje. Poređenja sa pomenutim Gories, ali i Demolition Doll Rods, pa i Rip Offs su više nego na mestu. Ono što ovom sastavu daje poseban šarm jesu Elenin (bubanj) vokal i Tinino podvrsikivanje sa strane. Sa jedne strane potpuno predani šibanju garažnih rifova uz tutnjavu bubnja i kreštanje farfise, sa druge pomalo uvtnuti osećaj za melodiju i diskretnu upotrebu new wave šablona. Što jedan recenzent napisa: «Ovaj trio zvuči kao da je naučio da svira pre tri nedelje, ali ispaljuju zvučne napade sa neviđenim entuzijazmom i razveseljujućom snagom, svojstvenim upravo novoj garažnoj generaciji Italije». Potpuno bez ikakvog blama, dve zgodne devojke i jedan manje zgodni baja istresaju iz svojih instrumenata rifove, melodiju i ritam kao retko koji bend danas i daleko više od mnogobrojnih današnjih pukih imitatora Gories i Oblivians, koji počinju da prepljavljuju novu američku garažnu scenu, uspevaju da se kreću istom stazom kao i pomenuta dva benda, a da ne ispadnu još jedan u nizu bezličnih copy/paste bendova. Zabavno, veselo, žestoko i prljavo – upravo takvo zvuči ovo tročlano društvo za nerviranje komšiluka dok ih iznova vrtite u vašim cd plejerima/na vašim gramofonima!

The Intellectuals dolaze prvi put u Srbiju na 3 koncerta. Najpre sviraju u Beogradu, u četvrtak, 18. oktobra (gosti: Štuka iz Pančeva!!), u petak su u Sofiji, u susednoj Bugarskoj (Backstage klub), u subotu se još ne zna gde tačno, možda upravo u tvojoj garaži, a u nedelju, 21. oktobra u Novom Sadu @ Crna kuća. Svakako ih pogledajte jer je to tek početak gostovanja italijanskih bendova sličnog usmerenja i ne zaboravite da pivo najbolje legne uz garažni pank i kakvu zgodnu curu, a u ovom ih bendu ima čak dve!

http://www.myspace.com/theintellectuals

http://www.skc.org.yu

Beograd, utorak, 16. oktobar @ SKC

Novi Sad, sreda, 17. oktobar @ Crna kuća

Rođeni Detroiđanin, Preston Wright Long, prvi put se kao muzičar pojavljuje u ulozi pevača lokalnih heroja, The Wig, daleke 1989. The Wig su bili redovna predgrupa većim Motor City bendovima poput Laughing Hyenas i Big Chief. Dve godine kasnije P.W. Long odlučuje da nauči da svira gitaru i sa bivšom ritam sekcijom nikad prežaljenih guitar/noise legendi, Laughing Hyenas, formira Mule, još jedan od zapaženijih sastava genijalne čikaške nezavisne diskografske kuće Touch & Go. U društvu basiste Kevina Munroa i bubnjara Jima Kimballa, P.W. objavljuje dva albuma («S/T» i «If I Don’t Six»), singl («I’m Hell») te EP («Wrung»). Na do tada neviđen način spajaju country, blues i gospel, tri prilično stare forme muzike, sa guitar noise estetikom koja je uglavnom krasila sve Touch & Go grupe. Njegov režeći, raspukli glas i briljantna gitara u kombinaciji sa basom koji tuče u sam centar stomaka i bubnjem koji para uši i nagoni na plemenski ples u transu, bili su zaštitni znak ovog rokenrol benda i već su se posle prvenca našli u žiži interesovanja fanova noise zvuka, ali i fanova bluesa. Hrabro, nesvakidašnje, divlje i odvrnuto ‘do daske’, Mule su vrlo brzo stekli veliki broj poštovalaca, među njima i čoveka koji im je bio lični producent, ali i jedan od najvernijih obožavalaca – Stevea Albinia (Big Black, Rapeman, Shellac). Sviraju par američkih i par evropskih turneja, ali se sredinom 90-tih raspadaju, a P.W. Long odlučuje da nastavi dalje. Okuplja Dana Maistera i Maca McNeillya (bubnjar Jesus Lizard!!) i nastaje nova krljačka postava – P.W. Long With Reelfoot. Sa ovom ekipom snima dva albuma, «We Didn’t See You On Sunday» i «Push Me Again». Opet kao i sa Mule, posle drugog albuma raspušta bend i na duže nestaje iz sveta rokenrola. Nekih par godina piše recenzije ploča, ali i, pomalo začuđujuće, recenzije njujorkških restorana i klubova za londonski Crush Guide magazin. Usput se, kao i mnogi veliki umetnici popularne muzike, odaje kocki, teškim opijanjima, te takozvanom životu na ivici brijača.

U međuvremenu uspeva da se skrasi u Ostinu, Teksas i 2002. ga Steve Albini vraća u muzičke tokove pozivajući ga da učestvuje na All Tomorrow’s Parties festivalu gde je Albinijev sastav Shellac birao lineup-ove. Stari prijatelj se rado odazvao i ponovo uleteo u «kandže» rokenrola.

2003. vreme je da se ovih burnih par godina ovaplote u mračne country & blues pesme. P.W. snima povratnički solo album «Remembered», ploču za koju mnogi kažu da je na istoj naš junak otvorio svoje ranjeno srce i isporučio neviđenu količinu emocija, u većoj meri nego za postojanja prethodna tri benda mu. Južnjački soul, bluegrass i southern-rock, stilovi su u kojima se kreće kao riba u vodi, pored već navedenih C & W i bluesa. 4 godine kasnije P.W. okuplja novi bend – Young James Long sa majstorom telekastera (Kirkland James, ex-Tenderloin) i još jednim sjajnim bubnjarem (Taylor Young, ex-Young Heart Attack i Polyphonic Spree). Još jedan glasni, ubitačni kombo velikog šefa kao i još jedan pun pogodak za Southern Records, britansku sestrinsku etiketu Touch & Go. Ove godine izbacuju dva albuma («You Ain’t Know The Man» i «God Bless The Drunkard’s Dog»). Opet ista, sada već prilično prepoznatljiva P.W. Long priča o vagabundima, promašenim ljubavima, promašenim životima i svim tim već prepoznatljivim temama svih velikana muzike poslednjih 100-nak godina, od Hanka Williamsa do Mikea Nessa. Treba li reći da P.W. niti malo ne zaostaje za pomenutim legendama?

http://www.southern.com/southern/band/PWLON/biog.php
http://www.myspace.com/justdontseem
http://en.wikipedia.org/wiki/P._W._Long

Ponedeljak, 8. oktobar @ SKC, 22:00

Crni umetnik Clarence Reid a.k.a. Blowfly već više od 40 godina provocira puritansku Ameriku krajnje eksplicitnim pesmama o seksu, na karakterističan, duhovit način kojeg danas skoro da nema u popularnoj muzici.

Pod pravim imenom potpisao je hitove za cenjene autore poput Betty Wright, Gwen McRae, KC & The Sunshine Band, Sam & Dave. Blowfly pseudonim služio je za ‘prljavštinu’, koja je započela ‘65. sa, smatra se, prvom rap pesmom u istoriji pop muzike – Rap Dirty. Tokom poduže karijere snimio je preko 40 albuma, najčešće duhovitih obrada R’n’B i pop hitova, upakovanih u funk ritam i jedinstven Reidov talenat da poznatu pesmu zasladi seksualnošću u promenjenom tekstu. Još jedan od razloga zbog kojeg ga rap elita godinama s pravom smatra jednim od prvih koji su utrli put za ostalu braću, a njegove pesme sempluju Jurassic 5, Ice Cube, Puff Daddy, Atmosphere, Wu Tang Clan, Beyonce, Scarface, Slim Thug, Method Man & Redman…

Blowfly je bio zabranjivan na više radio stanica kasnih 60-tih zbog nepriličnih tekstova pesama, a nijedna kompanija nije htela da objavljuje ploče takvog sadržaja, te početkom 70-tih osniva sopstvenu izdavačku kuću pod nazivom Weird World i izdaje album «Weird World Of Blowfly». Oblačenje u komične super-antiheroj kostime postaje redovno i na živim nastupima nakon što se pojavio na omotu ploče koji ga prikazuje u jednom od mnogih iz njegovog ormana. Javnost je opet bila šokirana, ali su zato kulminacije svih žurki bile rezervisane za Blowflya i njegova rimovana rapovanja iz pesama poput Shake Your Ass, Let Me Cum In Your Mouth, Fuck The Fat Off, Who Did I Eat Last Night, Spermy Night In Georgia, Baby Let Me Do It To You i druge.

Znajući da je ‘zabranjeno voće’ uvek slađe, Blowfly se u potpunosti posvetio rušenju tabua i guranju prsta u oko konzervativne javnosti SAD. Tokom godina koje slede snimio je hrpu albuma, najčešće uživo u studiju sa dosta stimulansa i zabranjenih supstanci za uspešnu žurku i nesumnjivo bar par zgodnih devojaka bez kojih ne bi bilo ništa od od dobre zabave.

Kao decenijska pretnja ograničenim umovima Amerike, Blowfly je bio predmet pažnje ne samo crnih i isključivo hip-hop muzičara. Poznato je da su Cramps obožavali da sviraju sa njim, a ‘91. Flea iz Red Hot Chili Peppers i Fishbone zajedno sa crnom legendom snimaju provokativni singl «Shake Your Thang (clean) / Shake Your Ass (X-rated)». Nakon singla Flea i Fishbone su bili česti gosti na njegovim koncertima.

Poslednja zanimljiva saradnja razvila se pošto je pre dve godine frontmen Dead Kennedys, Jello Biafra, uspeo da pridobije našeg antijunaka za svoju nezavisnu etiketu Alternative Tentacles Records i objavi mu za sada i poslednji album – «Blowfy’s Punk Rock Party!». Malo neočekivano za šampiona funka, R’n’B-a i sličnih formi, Blowfly i njegov bend na ovom albumu ‘obrađuju’ punk rock hitove, od Billy Idola, Ramones, Clash, preko Black Flag, Dead Kennedys, do Offspring. Naravno, i oni su podlegli osobenoj ‘preradi’ crnog majstora te se poznati hitovi sada izvode pod sledećim nazivima: «Should i Fuck This Big Fat Ho?», «V.D. Party», «R. Kelly In Cambodia», «I Wanna Be Fellated», «Playing With Myself», «Gotta Keep Her Penetrated».

U okviru svoje evropske turneje ovaj provokativni umetnik nastupiće i u Beogradu u ponedeljak 8. oktobra od 22:00 u sali SKC-a. Ispred njega, kao gosti, pojaviće se Tokyo Sex Destruction, eksplozivan soul/punk sastav iz Barselone da svojim vrućim nastupom dovoljno otkravi prisutne i opusti ih za velikog majstora i njegov prateći bend.

Karte se mogu naći isključivo na blagajni SKC-a. Pretprodaja – 800 din, na dan koncerta – 1000 din.

oficijelni sajt

MySpace

SKC

muzika:
BlowFly - Punk Cock Is Rock
blowFly - I Wanna Be Fellated
BlowFly - Gotta Keep Her Penetrated
BlowFly - Shake Your Ass
BlowFly - Hole Man / Cleanup Woman (medley)
BlowFly - Rap Dirty
BlowFly - Porno Freak
BlowFly - Girl, Let Me Cum In Your Mouth
BlowFly - Zodiac BlowFly
BlowFly - Too Fat To Fuck

Nedelja, 7. oktobar @ SKC, 22:00
gosti: S.U.S. (Beograd), Šmajser (Beograd) + Concrete Worms (Beograd)

Španski kombo Tokyo Sex Destruction dobar su i redak primer da radikalni politički stavovi (u ovom slučaju leve orijentacije) kod jednog rokenrol benda mogu da rezultiraju vanserijskom atraktivnošću. Za samo 4 godine postojanja izbacili su 3 albuma i više singlova, a pored svega uspeli su da Evropu obiđu više puta, te su imali i zapaženu američku turneju, koja je za bend van engleskog govornog područja u gro slučajeva misaona imenica, ako ne računamo nekoliko skandinavskih rok grupa.

60’s soul, garage punk i detroitski high energy R’n’R (Stooges/MC5) prve su asocijacije kod slušalaca, a više nego prisutni duh legendarnog menadžera MC5, Johna Sinclaira i njegove subverzivne organizacije White Panther Party dodatno pojačavaju utisak, ionako dovoljno snažan u numerama ovog benda. Svaki je od članova četvorke iz Barselone «uzeo» Sinclairovo prezime jasno stavljajući do znanja o čemu se ovde radi, a radi se o pobuni i revoluciji, baš kao u doba poznih 60-tih kada su MC5 i Sinclair bili redovna meta američke konzervativne javnosti, policije, čak, nacionalne garde i predvodnici nemira na ulicama Detroita. Bend ovako čvrstih uverenja samo je za poštovanje i kada svemu ovome dodate jednaku srčanost, žar i, na momente, mahnitost u izvođenju žestoke muzike za mrdanje u transu, jasno je da se radi o nečemu što umnogome odudara od prosečne ponude na nezavisnoj sceni. Zaista, nije ni čudo što im se sam Michael Davis (basista MC5) obratio sa molbom da producira par pesama!

Naziv benda Tokyo Sex Destruction u potpunosti odgovara onome što se može čuti na pločama Španaca: egzotika, strastveno šibanje instrumenata i jednog od najboljih vokala danas i: seks, seks, seks!

Kao koncertna atrakcija više puta su postideli, a ne tako retko i preoteli sam show (ili ih makar naterali da se razbude i potrude da budu bolji), mnogim velikim imenima moderne garažne produkcije, od Blues Explosion, preko Fleshtones, do Mooney Suzuki i Zen Guerilla. Kako lepo reče Michael Davis: «This band is SEX by all means, both in sound and appearance».

Beogradska publika ponovo će posle godinu dana imati priliku da se uveri u istinitost ovih reči u nedelju, 7. oktobra u SKC-u gde Tokyo Sex Destruction nastupaju zajedno sa par lokalnih punk/garage atrakcija: S.U.S., Šmajser i Concrete Worms. Ulaz 400 din, na dan koncerta 500 din.

MySpace
www.skc.org.yu

muzika:
tokyo sex destruction - break-out town
tokyo sex destruction - black money
tokyo sex destruction - don’t make try your love
tokyo sex destruction - le red soul comunnitte
tokyo sex destruction - yesterday is gone
tokyo sex destruction - two years ago
tokyo sex destruction - (unreadable) no.2
tokyo sex destruction - black cold heart