Guitar Wolf su sigurno najpoznatiji japanski rokenrol sastav svih vremena. Nije ni čudo obzirom da su se o njima pohvalno izjašnjavali Lou Reed, Sonic Youth, Jon Spencer Blues Explosion, Ramones i mali milion drugih, mahom američkih autora/bendova.
Bend je formiran 1987. u Nagasakiju i do sada su objavili petnaest albuma, brdo singlova i nekoliko split ploča sa prijateljima poput: Jon Spencer Blues Explosion, Lightning Bolt, Shutdown 66…
Baš kao i njihovi idoli Ramones i Oblivians članovi Guitar Wolf predstavljaju se još od prvih demo snimaka kao braća Wolf: Guitar Wolf (gitara), Bass Wolf (bas) i Drum Wolf (bubnjevi).

Muzički izraz zasnovan na izrazito bučnim gitarama, basu i bubnjevima uz vrišteći vokal svojstven samo Japancima nije se previše menjao ovih 25+ godina. Obično ih navode kao glasni spoj Ramones, Motorhead, MC5 i The Stooges sa dodatkom gitarskih instrumentala Linka Wraya. Bučni garažni rok sa dosta fidbeka i hevi distorzije od kojih uši otpadaju, a telo igra u zombi transu. Seiji (gitarista, pevač i autor kompletnog Guitar Wolf materijala) ima sopstveni naziv za žanr – Jet Rock’n’Roll, po njegovoj omiljenoj rok autorki – Joan Jett.

Početkom 90-tih Eric Friedl, jedan od trojice iz Oblivians, osniva danas potvrđenu nezavisnu izdavačku kuću Goner Records i objavljuje im prvi LP – „Wolf Rock!“. Japance je video na Garage Shock festivalu u Memfisu, kada su bili na prvoj američkoj turneji. Nakon ove ploče i još jedne veće turneje po Sjedinjenim Državama Guitar Wolf bivaju oberučke prihvaćeni od strane lo-fi garage punk fanova, a 1996, potpisuju ugovor za Matador Records koji 1997. izdaje album – „Missile Me!“. Istovremeno dolaze i do velikog izdavača za japansko tržište – Sony Music. Uticajni izdavač u SAD kao i još veći u Japanu bili su ozbiljna odskočna daska u karijeri ovog trija – Guitar Wolf postaju najveća japanska rokenrol atrakcija i obilaze svet svirajući jednako žestoko, strastveno i glasno po velikim festivalima, kao i u „rupama“ od klubova za do 100 ljudi. Četiri godine kasnije demo za treći i poslednji GW album za Matador – „Jet Jeneration“ – krunisaće ih kao najbučniji bend na svetu svih vremena: „ Kada smo poslali snimak novog Guitar Wolf albuma u studio za izradu mastera koji smo hteli da ubacimo na CD uzorak za prodavniceploča, inženjer zvuka nas je nazvao jer je bio zbunjen jačinom tona na CD-R disku. Nivo buke je prelazio teoretski maksimum koji može da se upiše na audio CD“!

Ubrzo potom Guitar Wolf potpisuju ugovor sa Narnack Records za američko tržište (izdavač za: The Fall, Sonic Youth, Deerhoof, Thee Oh Sees…) za koje snimaju tri albuma („Rock ’n’ Roll Etiquette“, 2000., „UFO Romantics“, ’2002. i „Loverock“, 2004.) kao i jednu kompilaciju – „Golden Black“, 2005. Iste godine Narnack objavljuje Tribute To Guitar Wolf kompilaciju „I Love Guitar Wolf: Very Much“ na kojoj su GW pesme pored ostalih obradili i: Jon Spencer Blues Explosion, Jay Macis & The Fog (ex-Dinosaur Jr.!!), Jim O’Rourke (Sonic Youth), Lightning Bolt i Snuff.

Krajem marta 2005., po povratku sa još jedne furiozne američke turneje basista Billy Wolf umire od srčanog udara. Pola godine docnije pridružuje im se mlađani UG kao basista, a Seiji ga na australijskoj turneji koja je došla samo par meseci pošto je UG pristupio bandi, predstavlja rečima: „Ovo je UG, naš novi basista. Ima tek 19 godina i upravo je izašao iz zatvora“.
U novoj postavi Guitar Wolf objavlju još četiri albuma, od kojih je najaktuelniji iz marta meseca ove godine – „Beast Vibrator“, a kome je prethodio split CD-EP + DVD sa Jon Spencer Blues Explosion očekivano naslovljen „Guitar Wolf vs The Jon Spencer Blues Explosion“.
Guitar Wolf pojavljuju se u niskobudžetnom američkom filmu „The Sore Losers“ (1997, John Michael McCarthy) zajedno sa svojim tamošnjim kolegama (Mike Maker iz The Makers i Jack „Oblivian“ Yarber iz Oblivians), kao i u japanskom trash zombie-horror klasiku „Wild Zero“ (1999, Tetsuro Takeuchi).

Bend za čije ploče važi pravilo da se posle slušanja istih morate istuširati po prvi put u dvadesetpetogodišnjoj karijeri dolazi u Srbiju poslednjeg dana juna. Koncert će biti održan u beogradskom Gun Club-u (Miloša Pocerca 10) u nedelju, 30. juna s početkom od 21:30. Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara od 1. do 15. Juna i potom od 17. do 29. juna po ceni od 1300 dinara u Pinball Wizard Records prodavnici (Makedonska 30, lokal br. 15). Na veče koncerta, na ulazu u klub – 1500 din.

Official
Guitar Wolf @ Wikipedia
Guitar Wolf @ last.fm
Guitar Wolf @ MySpace
Guitar Wolf @ RockOfJapan
Guitar Wolf @ Matador Records
Guitar Wolf @ AllMusic

Par citata:
„Since their inception in the late-1980s, Guitar Wolf have blasted out a raunchy, raucous version of the American rock’n'roll of the 1950s. Following in the footsteps of the Ramones, the band injects punk attitude into its stripped-down rock and notoriously over-the-top live performances“
–Pitchfork

„Japan. British and American rock `n’ rollers can try to match the distortion, intensity and all-around rockocity, but they are still yet to even come close“
–The California Aggie- T. Earl Nichols

„Seiji, Billy, and Toru have a grasp of very loud, very fast, and very, very dirty rock that verges on the stupendous. For these guys… raw talent is the only explanation, and this explosive trio has plenty.“
–PopMatters.com

YouTube:

Wild Zero:

Delta blues legenda – CeDell Davis rođen je pre 86 godina u Heleni država Arkanzas. Sa četiri godine odlazi na da živi na plantaži u Misisipiju u blizini mesta Tunica. Tamo se druži sa dečkom po imenu Isaiah Ross koji će kasnije biti zapamćen kao jedan od bitnijih blues muzičara 20. veka – Doctor Ross. Praktično su zajedno započeli svoje korake u muzici još tada. Ipak, sredinom 30-tih vraća se u Helenu pošto je sa 9 godina oboleo od dečje paralize. Posle skoro dve godine provedene u lokalnoj bolnici mogao je samo uz pomoć štaka da se kreće dok su mu pokreti ruku bili ograničeni. Morao je iznova da nauči da svira gitaru ovaj put da postane i levoruk obzirom da mu je desna ruka bila ozbiljnije oštećena. Upravo će ovaj hendikep i definisati njegov prepoznatljivi stil sviranja – čupanje žica prstima leve ruke i korišćenje kuhinjskog noža umesto prstiju desne ruke – otprilike kao što se koristi slajd naprstak, jedan od karakterističnih rekvizita svakog ozbiljnog blues gitariste.
Sa 14 godina nastupa po juke-joint birtijama sa starijim bluzerima, a u Heleni ih je bilo više uticajnih u to doba (Robert Lockwood, Sonny Boy Williamson II, Roosevelt Sykes, Robert Nighthwak…).
Sredinom 40-tih na kratko okušava sreću u Mizuriju, ali se već ’45. vraća u Helenu gde svira po barovima i često na KFFA radio stanici.
Od 1953. I narednih 10 godina svira sa Robertom Nighthawkom za stalno, a 1957. odlaze u St. Louis gde su u to vreme mnogi bluzeri iz Arkanzasa redovno nastupali. Sam Nighthawk smatran je za ništa manje dobrog slajd gitaristu tog doba od Muddyja Watersa, po gradskim tavernama gde se sviralo muvale su se face iz branše (Big Joe Williams, Charlie Jordan, J.D. “Jelly Jaw” Short) – život siromašnog blues muzičara bio je znatno vedriji nego u Heleni. Nažalost, ubrzo po preseljenju Davisa čeka još jedna ozbiljna nesreća – tokom policijske racije u baru gde je nastupao sa Nighthawkom dolazi do stampeda i Davis biva kritično povređen. Više preloma obe noge trajno ga vezuju za invalidska kolica u kojima je i dan danas.

Kao i mnogi drugi crni muzičari tog vremena koji nisu uspeli da materijalizuju svoj talenat i umeće, Davis se potom godinama sporadično pojavljuje, a za njega će se ozbiljnije čuti tek pošto ga poznati blues poznavalac, producent i muzičar – Robert Palmer – u značajnoj meri spomene u svojoj knjizi „Deep Blues: A Musical and Cultural History of the Mississippi Delta“ (1981.). Ipak, trebalo je još više od 10 godina da CeDell Davis napokon dođe do svog prvog albuma. Bilo je to u vreme kad su beli pankeri koji sviraju blues preplavili garažnu rokenrol scenu (Gibson Bros, The Gories, Jon Spencer Blues Explosion), a isto tako beli entuzijasti osnivali izdavačke kuće. Jedna od i danas najcenjenijih – Fat Possum Records – 1994. izdaje Davisov prvenac „Feel Like Doin’ Something Wrong“ koji producira Robert Palmer. Uslediće sjajne kritike i duboki nakloni starom majstoru čak i od ne tako tradicionalno orijentisanih medija poput Pitchfork-a koji je ovoj ploči dao ocenu 9, nazvavši je vanvremenskom. To je ohrabrilo CeDella i on u kraćim razmacima snima još jedan album ’95. – „The Best Of“, a 1998. i „The Horror Of It All“ – oba za Fat Possum.
U sedmoj deceniji Davis najzad upoznaje svoju sreću i nipošto je ne ispušta – osim što je u studiju češće nego u prethodnih 60 godina, ovaj veliki šef najzad nastupa na prilično plaćenim koncertima, svira sa velikanima jazz-a (Ornette Coleman i Bruce Hampton) kao i sa svojim bliskim prijateljem i producentom Robertom Palmerom.
2001. njegovu pesmu „She’s Got The Devil In Her“ obrađuje čuveni Buddy Guy na svom „Sweet Tea“ albumu, a 2002. sa grupom vrlo uticajnih muzičara (Peter Buck iz R.E.M., Scott McCaughey iz Young Fresh Fellows + R.E.M., Barrett Martin iz The Screaming Trees pored ostalih) odlazi u studio i snima sledeći album – „When Lightnin’ Struck The Pine“.
Kulturni centar Delta u kome su izloženi i predmeti koji su nekada pripadali Davisu mu je 2004. dodelio nagradu za životno delo za blues.

Kao i mnogi drugi delta bluzeri (R.L. Burnside, Junior Kimbrough, T-Model Ford…) CeDell Davis poprilično se napatio i načekao u životu. S druge strane nesumnjivo je da srećan čovek ne može da izvodi dobar blues, pa tako ni Davis, niti njegove kolege vredne pažnje. Ono što kod ovog možda i poslednjeg živog delta blues gitariste iz vremena od pre drugog svetskog rata naročito pleni jeste da Davis uprkos godinama i surovoj životnoj priči i dalje nastupa uživo i to ne samo u SAD, već i u Evropi. Naime, CeDell Davis tokom juna, a u vreme svog 87. rođendana, ima 10-ak zakazanih koncerata sa svojim pratećim bendom – Brethren. Jedan od njih održaće i u Beogradu, u petak, 14. juna u klubu Lađa s početkom od 21:00. Pre nastupa ove legende kao gost događaja pod nazivom ’Blues By The River’ promociju svog novog albuma „Naked Blues“ imaće blues umetnik iz Beograda – Nenad Zlatanović.
Karte po pretprodajnoj ceni od 700 dinara od sredine maja meseca mogu da se kupe u Pinball Wizard Records prodavnici. Neposredno pre koncerta na ulazu Lađe – 900 dinara.

CeDell Davis @ Wikipedia
CeDell Davis @ last.fm
CeDell Davis @ Encyclopedia Of Arkansas
CeDell Davis @ All Music
CeDell Davis @ Facebook
Brethren @ ReverbNation
Brethren @ Facebook
YouTube:

Barb Wire Dolls, punk trio iz Los Anđelesa, grupa je o kojoj se u punk rock krugovima najviše govori poslednjih godina. Njihovi furiozni koncerti, vernost žanru i fanatična, bezrezervna posvećenost ovakvom životnom stilu od mladih debitanata kakvi su bili kada su formirali bend krajem prve decenije 21. veka utrli su im put ka nesumnjivo najtraženijem i najatraktivnijem punk rock sastavu na planeti i to traje već pune dve godine.

Napredak karijere često određuju sticaji raznih okolnosti. Ova dva momka i vamp ženska na vokalu imali su dovoljno sreće da ih još kao demo bend primeti legendarni DJ Rodney Bingenheimer sa KROQ radija. Nakon njegovog konstantnog emitovanja demosa Barb Wire Dolls su počeli da dobijaju pozive za žive nastupe iz svih krajeva SAD.

Usledili su brojni koncerti i posle svakog iskrene izjave ushićenja posetilaca od kojih su mnogi upravo iz muzičke branše i najčešće prominentni predvodnici punk rocka poput Keitha Morrisa (Black Flag, Circle Jerks, OFF!), Jelloa Biafrae (Dead Kennedys), dok su ih fanzini i muzički magazini proglasili „novom pank senzacijom“ i „najeksplozivnijim i najuzbudljivijim novim punk bendom poslednjih par decenija“.

Posle više od 250 koncerata (2011/2012) i zahvaljujući popularnosti kod kolega muzičara, ali i kod punk rock publike, Barb Wire Dolls snimaju svoj prvi album u čikaškom Electrical Audio studiju koji vodi mag moderne produkcije – Steve Albini (Big Black, Rapeman, Shellac). Prvenac „Slit“ izlazi prošle godine za Darla Records, a bend, sada već po ustaljenom običaju, uzduž i popreko svira po SAD, ali i na par evropskih festivala.

Zgodna, mlada plavuša čiji energični nastup, ali i zamamni izgled ostavljaju bez daha – Isis Qeen – vrlo spretno koristi svoje femme fatale atribute sa tek nešto malo i to iscepane (PUNK!!) odeće, dok ostatak benda (Krash Doll – bubnjevi i Pyn Doll – gitara) grmi i tutnji pozadi nje kao da im je poslednji koncert u životu. Naizgled ne tako komplikovan recept za uspeh u punk rock svetu, samo je pitanje zašto se tako nešto nije pojavilo još od vremena ranih Blondie, a tome ima previše godina.

Barb Wire Dolls uskoro dolaze na prvu evropsku turneju, a posle tri i po meseca neprekidnog obilaženja punk rock klubova i festivala širom Sjedinjenih Država. Jedan od prvih koncerata na starom kontinentu biće u Beogradu u nedelju, 2. juna @ Gun Club. Karte u pretprodaji @ Pinball Wizard Records od 13. maja po ceni od 500 din, potom od 27. maja do 1. Juna – 700 din i na veče koncerta – 1000 din.
Kao predgrupa nastupiće zagrebački Kevlar Bikini.

BWD Press Kit
BWD @ Facebook
BWD @ last.fm
BWD @ Bandcamp
BWD @ Soundcloud

YouTube:

Poster:

Garage punk duo Wildmen, po tvrdnji samih članova, nastao je u jednom rimskom baru kada su se u toku tuče sa lokalnom ekipom upoznali gitarista Giacomo Mancini i bubnjar Matteo Vallicelli. Sa zgarišta ove bitke, izdigao se jedan od najzanimljivijih bendova vitalne italijanske garage/60′s revival scene koji u rodnom gradu puni klubove i eksplodira u energičnim nastupima.
Posle tri singla i nekoliko kompilacija na kojima su se pojavili, Wildmen potpisuju ugovor za svoj prvi dugosvirajući album i od sredine marta ove godine u ponudi su kataloga kultne italijansko-portugalske etikete SHIT MUSIC FOR SHIT PEOPLE.
Jesen 2012. bend je proveo na 22 dana dugoj evropskoj turneji, svirajući svake večeri i obišavši 10 zemalja, prešavši preko 9000 kilometara, a kuriozitet je da su još uvek bili bez albuma! Očigledno da su ova dva momka uspela da dopru do dovoljnog broja zainteresovanih ljubitelja garažnog rokenrola sa tek nekoliko pesama i demo snimkom za prvi LP.
Svakako u ovom trenutku najzanimljiviji novi garažni bend iz Evrope, apsolutno svestan novog razvoja žanra koji danas predvode imena poput Ty Segall, Thee Oh Sees i Black Lips, Wildmen su se svojim prvim albumom i beskompromisnim koncertnim nastupima izdvojili iz mora debitanata širom planete, a to miriše samo na veliku šansu da u narednih par godina eksplodiraju i globalno.

Wildmen tokom maja meseca idu na još jednu evropsku turneju u okviru koje će svirati i pred beogradskom publikom u petak, 24. maja @ Gun Club. Kao gosti pojaviće se lokalna atrakcija Bag Of Dicks – bubanj/bas duo koji je za kratko vreme (manje od godinu dana) skrenuo pažnju većem broju ovdašnjih garage punk poklonika i Threesome, surf-rock šampioni i verovatno najpoznatiji beogradski bend u inostranstvu koje nije Zagreb, Sarajevo ili Ljubljana. Između bendova DJ duo Shit Music For Shit People i Bad Music For Bad People.
Karte za koncert u pretprodaji @ Pinball Wizard Records od 15. aprila po ceni od 400 din. 24. maja na ulazu u klub – 500 din.

Wildmen @ Facebook
Wildmen @ Bandcamp
Wildmen @ Tumblr
Shit Music For Shit People
Threesome
Threesome @ MySpace
Threesome @ YouTube
Bag Of Dicks @ YouTube

YouTube:

Poster:

Italijanski producent Tommaso Colliva (Muse, Franz Ferdinand, Arto Lindsay, Twilight Singers…) u leto 2007. okuplja ekipu zapaženih studijskih muzičara vođen idejom da formira instrumentalnu postavu koja će svirati muziku inspirisanu temama iz italijanskih krimi filmova iz 60-tih i 70-tih. Jam session koji je trajao skoro neprekidno dva puna dana u “Omnia B” studiju u Milanu rezultirao je velikim brojem obrada kao i autorskih kompozicija, a producent i idejni tvorac benda bio je siguran da je to ono za čim je tragao par godina unazad. Sasvim prirodan miks više žanrova (funk, jazz, rock, prog-rock), istančan osećaj za improvizacije i savršeno slaganje muzičara potvrdili su da je bend spreman za izlazak iz studija. Sledećih nekoliko meseci Calibro 35 sviraju po Evropi, a tokom proleća i leta 2008. pune klubove u matičnoj Italiji. Na jesen 2008. objavljuju prvi album koji dobija pozitivne kritike u muzičkoj štampi širom kontinenta.

U decembru iste godine završavaju svoj prvi soundtrack za film “Said” tako što su tokom interne projekcije filma snimali uživo u čuvenom rimskom studiju “Forum” koji je osnovao Ennio Morricone 1969. godine.
2009. osim živih nastupa Calibro 35 snimaju i singl “Tutta Donna” sa gostujućom pevačicom (Georgeanne Kalweit) koji stiže na prvo mesto italijanske nezavisne radio top liste. Iste godine pišu muziku za američki dokumentarac “Eurocrime!” upravo posvećen filmskom žanru na kojem sastav bazira svoj muzički izraz – italijanskim krimi i policijskim filmovima, te odlaze na uspešnu turneju po SAD, ali i rade na sledećoj ploči.
Početkom 2010. objavljuju novi album “Ritornano Quelli di…Calibro 35″. Bend je gotovo neprekidno na turnejama, a poseban kuriozitet su žive svirke tokom projekcija filmova kao i pojavljivanje par pesama za potrebe holivudskog filma “Red”. 8. juna u Milanu sviraju ispred Muse, a album biva licencno objavljen i u Velikoj Britaniji, i u SAD početkom jula meseca.

U januaru 2011. izlazi im kompilacija B strana singlova i neobjavljenog materijala “Rare”. Nakon skoro celogodišnje turneja po Evropi i SAD Calibro 35 u oktobru prihvataju još jedan veliki izazov – sa milanskim simfonijskim orkestrom nastupaju u obradama tema iz italijanskih horor filmova 70-tih u obnovljenom pozorištu Teatro Dal Verme.

Prošlu godinu započinju izlaskom novog albuma – “Ogni riferimento a persone esistenti o a fatti realmente accaduti è puramente casuale” (svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je potpuno slučajna), potom šestonedeljnom turnejom po Italiji, a potom i koncertima u Beogradu, Zagrebu i regionu sredinom juna.

Na kraćoj balkanskoj turneji 2013. Calibro 35 početkom aprila sviraju dva koncerta u Srbiji (u Beogradu i u Novom Sadu)  i jedan u Zagrebu.

Karte za beogradski koncert su u pretprodaji od ponedeljka, 18. februara @ Pinball Wizard Records po ceni od 500 dinara. Od 1. marta do dana koncerta na istom mestu po 700 din i 2. aprila 1000 din.

Official
MySpace
Wikipedia
last.fm
Facebook

Novi EP:
Dalla bovisa a Brooklyn

Intervju

YouTube:

Poster za beogradski koncert:

Poster za novosadski koncert:

Iako se za početke psihodelije na ovim prostorima navode rani radovi sastava Time i Korni grupa, do pojave IGRE STAKLENIH PERLI u drugoj polovini 70-tih nije bilo nijednog benda koji je mogao istinski prisvojiti epitet psihodelične rok grupe.
Ekipa prijatelja i istomišljenika okupila se 1976. i krenula netipičnom putanjom: dugim jam session-ima umesto probama i koncertima. Dolaskom basiste Draka Nikodijevića (kasnije u kultnom sastavu White Rabbit Band), grupa se upotpunjuje i prelazi iz podruma u koncertne prostore.
Praktično od tog trenutka postaju izuzetna koncertna atrakcija, ali tek kada su se čudnom igrom slučaja pojavili uživo u studiju na TV Beograd stvari su se preokrenule. Urbana legenda je da je neko od muzičkih urednika PGP RTB zvao studio i tražio da sazna o kojoj grupi se radi. Neki gledaoci su mislili da na televiziji gostuje strani bend.
1978. ulaze u studio i za PGP RTB snimaju fenomenalni, istoimeni album prvenac. Nažalost, tipično za užasno tretiranje svega što je bilo iole dobro u domaćem roku, bend dobija najgore moguće uslove, a što je još užasnije, dve snimljene pesme misteriozno nestaju iz završnog mastera.
Ipak, tih 25+ minuta koji su ugledali svetlost dana (i sasvim se solidno prodali) ostaju zauvek zabeleženi kao najbolja psihodelična ploča ikada objavljena u celoj bivšoj Jugoslaviji! Dokaz za to je da se PGP RTB izdanje u inostranstvu već dobrih 20 i više godina prodaje po jako visokoj ceni, te da je album bar tri puta bio piratski objavljen na Zapadu (dva puta na CD-u, jednom na vinilu). Pomama za pločama IGRE STAKLENIH PERLI je dovela do objavljivanja čak tri njihova vinilna albuma za nemački Kalemegdan Disk – sva tri sa do tada neobjavljivanim snimcima.
Godinama se u određenim krugovima priželjkivalo ponovno okupljanje Igre staklenih perli. Bend je svojevremeno prestao sa radom nakon svega dva albuma („Igra staklenih perli“ i „Vrt svetlosti“), ali sve do povratka Draka iz Amerike (gde je od kraja 80-tih), nije se moglo računati na to.
Krajem pretprošle godine, ideja o ponovnom okupljanju stara bezmalo tri decenije, napokon je materijalizovana. IGRA STAKLENIH PERLI the next generation u podmlađenoj i osveženoj postavi koja uključuje dvojicu autora materijala sa prva dva albuma (Draka Nikodijevića: bas/glas i Peđu Vukovića: perkusije), predano održava probe posle kojih prave i dva „tajna“ koncerta namenjena prijateljima i najzagriženijim fanovima. Očigledno je da je članovima grupe nedostajalo ovakvo druženje i isto tako jasno je da je domaća rokenrol scena vapila za povratkom Perli kao jedinim pravim rodonačelnicima psihodeličnog roka na teritoriji bivše Jugoslavije.
IGRA STAKLENIH PERLI the next generation u martu prošle godine napravili su uspešnu povratničku mini ex-Yu turneju pod nazivom WAKE UP TOUR:
23. mart – Novi Sad @ Foxtrot
25. mart – Niš @ Feedback
28. mart – Zagreb @ Močvara
31. mart – Beograd @ Gun

Od navedenog beogradskog koncerta sa bendom sarađuje i Koja iz Disciplin A Kitschme kao inženjer zvuka, a u avgustu 2012. su snimili novi album sa Kojom kao producentom.

Krajem 2012. izašao je i novi album, “Apokaliptus”. Za sada imate besplatni download na exit sajtu:
Apokaliptus
ISP @ Wikipedia
ISP @ Facebook

YouTube:

Garage/punk duo Wildmen nastao je u jednom rimskom baru kada su se u toku tuče sa lokalnom ekipom upoznali gitarista Giacomo Mancini i bubnjar Matteo Vallicelli. Sa zgarišta ove bitke, izdigao se jedan od najzanimljivijih bendova vitalne italijanske garage/60′s revival scene koji u rodnom gradu puni klubove i eksplodira u energičnim nastupima. Do sad su izdali s/t 7″ za Jungle Beat Records/Muzak Production i 7″ singl “I Spit on Your Graves” za Kuma Records. Prvi album izlazi do kraja godine za kultnu italijansko/portugalsku etiketu Shit Music for Shit People.

Svirka počinje u 21.30h upad 250 rsd.

Wildmen @ FB
Wildmen @ SC

YouTube:

Poster:

Secret Chiefs 3 je kolektiv muzičara, a njihov lider, glavni kompozitor i producent je Trey Spruance bivši gitarista Mr. Bungle.
Zbog svoje žanrovske šarenolikosti (u njihovoj muzici se mogu čuti surf rock, death metal, filmska muzika, elektronska, persijska, arapska i indijska) Secret Chiefs 3 su poznati po svojim konstantnim promenama članova na turnejama i izdanjima.
Trey Spruance je Secret Chiefs 3 osnovao još sredinom 90-tih sa tadašnjim članovima Mr. Bungle (Trevor Dunn, bas gitara i Danny Heifeitz, bubnjevi). Kroz bend je prošlo oko dvadesetak muzičara u svojstvu članova/gostiju na albumima/turnejama. Neka od najzvučnijih imena jesu: violinista Eyvind Kang, perkusionista William Winant, bubnjar Ches Smith, basista Shahzad Ismaily, bivši Mr. Bungle član Clinton “Bär” McKinnon pa čak i članovi Estradasphere: Timb Harris, Jason Schimmel i Tim Smolens. 2008. godine su, na poziv John-a Zorn-a uzeli učešće u njegovom Book of Angels serijalu („Xaphan: Book of angels volume 9“).
Secret Chiefs 3 se inače sastoje od 7 podbendova, svaki predstavlja drugačiji aspekt muzičkog i filozofskog interesovanja otuda i toliko žanrova. Podbendovi su: The Electromagnetic Azoth, UR, Ishraqiyun, Traditionalits, Holy Vehm, Forms i NT Fan.
„Book Of Horizon“ je bio prvi album koji je predstavio ove podgrupe sa njihovim imenima. Ostale grupe su do sada izdale singlove, a Traditionalists su 2009. godine izdali album „Le Mani Destre Recise Degli Ultimi Uomini“ koji je osmišljen kao muzička podloga za fiktivni italo horor film.
Na muziku benda, nazive albuma, prateće tekstove, stihove i filozofiju, uticali su Henry Corbin, Shahab al-Din Suhrawardi, Aryeh Kaplan, Julius Evola, René Guénon, Hakim Bey/Peter Lamborn Wilson, Seraphim Rose, i drugi autori.

Na ovogodišnjoj evropskoj turneji u paketu su sa liverpulskim avangardnim sastavom a.P.A.t.T.
Beogradski koncert potvrđen je za nedelju, 11. novembar, a mesto održavanja je Gun Club (Miloša Pocerca 10). Zbog dužine nastupa koncert počinje u 20:00!!
Karte u pretprodaji početkom oktobra (1200 din) u prodavnici vinila Pinball Wizard (TC EUROCENTAR, makedonska 30, lokal #15). Na dan koncerta – 1500 din.

SC3 @ Wikipedia
SC3 Official
SC3 @ MySpace
a.P.A.t.T. Official
a.P.A.t.T. @ Bandcamp

YouTube:

Poster:

U poslednjih par decenija pojavio se impozantan broj ’one-man band’ izvođača čak i par ’one-woman band’ varijanti. Svakako nije jednostavna stvar da se na ovaj način pišu, a još teže da se izvode pesme, naročito uživo. Da ne govorimo o tome kako nema basiste, ritam gitariste, bubnjara, kamoli klavijaturiste koji može da pokrije neku grešku. S druge strane autor je oslonjen na samog sebe i ni na koji način ne zavisi od drugih članova benda.
Vremenom izdvojilo se nekoliko njih koji čine sam vrh – Bob Log III, John Schooley i Scott H. Biram.

Scott H. Biram muzičku karijeru započeo je u punk grupi The Thangs, a potom svirao u dve bluegrass postave: Scott H. Biram & The Salt Peter Boys i Bluegrass Drive-By. 1999. Biram diže ruke od muzike koja uključuje više ljudi, formira one-man band i iste godine objavljuje prvi album „This is Kingsbury?“ za sopstvenu etiketu KnuckleSandwich Records. Slede „Preachin’ & Hollerin’“ (2002.) i „Lo-Fi Mojo“ (2003.) živi album snimljenog radio nastupa u Ostinu, Teksas.
Bazični i jednostavni miks više žanrova (Delta Blues, Hillbilly, Country Blues) nabijeni punk, ali i heavy metal energijom i glasnoćom, te krunisani Biramovim režećim bloodspitting glasom do te mere su prepoznatljivi i karakteristični da je nemoguće pomešati ga sa bilo kojim iz one-man band branše. Poluakustični Gibson iz ’59., set pedala, distorzirani mikrofon i drvena ploča po kojoj nervozno gazi stopalima držeći ritam je sve što se sa njim pojavljuje na bini, ali mu to ne smeta da bude bučniji od većine glasnih grupa danas.

Kako sam kaže: “My music is the bastard child of Punk, Blues, Country, Hillbilly, Bluegrass, Chain Gang, Metal, and Classic Rock.”

Scott H. Biram je jedan uporan, nadrkan i svojeglav Teksašanin koji ne zazire da se pojavi posle Krisa Kristoffersona na SXSW festivalu i pre nego što će da započne set zaurla u mikrofon: „Kažu da je ovo bio nastup posle kojeg je teško svirati… Ne, drkadžije! Ovo će da bude nastup posle kojeg je teško svirati!“.

2003. imao je tešku saobraćajnu nesreću, čeoni sudar autom sa kamionom pri brzini od 120km/h – obe noge polomljene, prelom ruke i stopala. Svejedno, oko mesec dana posle Scott H. Biram se pojavio na bini i razbucao!
Peta ploča koju je objavio za svoju etiketu – „The Dirty Old One Man Band“ – čikaški Bloodshot Records reizdaje 2005. i potpisuje ugovor sa Biramom. Već od tada Biram svira preko 200 koncerata godišnje. Osim SAD najviše turneja ima u Evropi i Velikoj Britaniji. Samo od 2005. do 2011. čak 14 puta!!
Poslednja tri albuma: „Graveyard Shift“ (Bloodshot Records, 2006.), „Something Wrong/Lost Forever“ (Bloodshot Records, 2009.) i „Bad Ingredients (Bloodshot Records, 2011.) ozbiljnije skreću pažnju na njegov rad. „Something Wrong/Lost Forever“ stiže do 5. mesta Billboardove Blues top liste, a „Bad Ingredients“ upada na 35. mesto iTunes Rock liste na sam dan izlaska! Nedelju dana potom teksaški nedeljnik ’Austin Chronicle’ objavljuje broj sa njegovom fotografijom na naslovnoj strani. Osim toga neke od njegovih pesama pojavljuju se u par filmova i serija: ’Blood, Sweat & Murder’ u seriji „My Name Is Earl“, ’Wreck My Car’ u filmu „The Darwin Awards“. Sam Biram pojavljuje se u više dokumentarnih filmova o američkoj muzici baziranoj na tradiciji, te u filmu o najpoznatijem predstavniku ’one-man band’ forme – Hasilu Adkinsu.
Nashville Pussy obradili su njegov hit ’Raisin Hell Again’ na svom albumu „Get Some!“ iz 2005., a Hank Williams III pesmu ’Truckdriver’.

Scott H. Biram iza sebe ima osam albuma, brdo singlova/EP-ja, nekoliko pojavljivanja u dokumentarnim filmovima o današnjoj američkoj Rokenrol sceni. Obišao je više od pola planete svirajući svoj Dirty Old Man Band Heavy/Punk/Blues, a krajem oktobra ima priliku da po prvi put svira i kod nas. Koncert je planiran za subotu, 27. oktobra u beogradskom Gun Club-u sa početkom od 22:00.
Karte su u pretprodaji od prvih dana septembra na svim prodajnim mestima Eventima i u prodavnici ploča Pinball Wizard Records (TC Eurocentar, makedonska 30, lokal 15. Tel: 011/3348-664, radno vreme: 12-19, subotom 11-16). Pretprodaja – 1200 din, dan koncerta – 1500 din.

Official
Bio
MySpace
FaceBook
Wikipedia
Bloodshot Records

YouTube:

Par citata:
“Scott’s self described ‘dirty old one-man band’ had a captivating immediacy that big rock shows rarely reach. On stage Scott is a man possessed, spitting and snarling like a Mississippi juke-joint shouter on a moonshine bender.” – Eben Sterling, Thrasher

“The perfect bluesman for the 21st century, Biram filters classic American roots music through metal, hardcore and plenty of whiskey, resulting in a sound as unique as it is awesome.” – Metromix Cincinnati

“He has a true stage presence that could be fairly compared to that of Clint Eastwood on film. The dude’s more dude than most other dudes you will ever meet.” —Austin Columnist

“Like a scumbag Leonard Cohen” —Shooter Jennings

“His raucous blend of psychobilly, blues, country, metal and rock suggests and inner starvation for true expression and honesty that, frankly, should lead you to question the conviction of everyone you’ve ever seen set foot on a stage.” — Houston Press

“Carrying his guitar and harmonica into hell’s mouth, he’s going it alone in more ways than one, calling out to God but not terribly sure he’s going to get an answer.” —Chicago Reader

“An impassioned multi-instrumentalist unleashing a brutal cacophany with the fury of someone whose check from the Devil finally cleared. Half dirty blues, half underground punk, half honky-tonk, half revival meeting… oh shut up about the math. You’ll see the light.” —Dayna Papaleo, Rochester City News

“His barbarous exorcism of Depression-era blues–with a bedrock of frantic flatpicking, foot stomps into a floor mike, and gutteral growls through a distortion mike–has made Biram a rising star in Austin.” —Brian T. Atkinson, No Depression

“With a raw immediacy that recalls Hasil Adkins and Bob Log III, Biram specializes in a twisted hybrid of gutbucket, hillbilly and godless metal. He’ll praise the virtues of moonshine and titty bars one minute, then tongue-lash city slickers and hippies the next.” —John La Briola, Houston Press

“Biram is the kind of guy you don’t laugh at all the way just in case he really is crazy. We all wanna be entertained, but nobody wants to get stabbed in the head with a screwdriver.” – Frank de Blase, Rochester City News

Poster:

Subota, 15. decembar – Subotica @ Mladost

Iako se za početke psihodelije na ovim prostorima navode rani radovi sastava Time i Korni grupa, do pojave IGRE STAKLENIH PERLI u drugoj polovini 70-tih nije bilo nijednog benda koji je mogao istinski prisvojiti epitet psihodelične rok grupe.
Ekipa prijatelja i istomišljenika okupila se 1976. i krenula netipičnom putanjom: dugim jam session-ima umesto probama i koncertima. Dolaskom basiste Draka Nikodijevića (kasnije u kultnom sastavu White Rabbit Band), grupa se upotpunjuje i prelazi iz podruma u koncertne prostore.
Praktično od tog trenutka postaju izuzetna koncertna atrakcija, ali tek kada su se čudnom igrom slučaja pojavili uživo u studiju na TV Beograd stvari su se preokrenule. Urbana legenda je da je neko od muzičkih urednika PGP RTB zvao studio i tražio da sazna o kojoj grupi se radi. Neki gledaoci su mislili da na televiziji gostuje strani bend.
1978. ulaze u studio i za PGP RTB snimaju fenomenalni, istoimeni album prvenac. Nažalost, tipično za užasno tretiranje svega što je bilo iole dobro u domaćem roku, bend dobija najgore moguće uslove, a što je još užasnije, dve snimljene pesme misteriozno nestaju iz završnog mastera.
Ipak, tih 25+ minuta koji su ugledali svetlost dana (i sasvim se solidno prodali) ostaju zauvek zabeleženi kao najbolja psihodelična ploča ikada objavljena u celoj bivšoj Jugoslaviji! Dokaz za to je da se PGP RTB izdanje u inostranstvu već dobrih 20 i više godina prodaje po jako visokoj ceni, te da je album bar tri puta bio piratski objavljen na Zapadu (dva puta na CD-u, jednom na vinilu). Pomama za pločama IGRE STAKLENIH PERLI je dovela do objavljivanja čak tri njihova vinilna albuma za nemački Kalemegdan Disk – sva tri sa do tada neobjavljivanim snimcima.
Godinama se u određenim krugovima priželjkivalo ponovno okupljanje Igre staklenih perli. Bend je svojevremeno prestao sa radom nakon svega dva albuma („Igra staklenih perli“ i „Vrt svetlosti“), ali sve do povratka Draka iz Amerike (gde je od kraja 80-tih), nije se moglo računati na to.
Krajem prošle godine, ideja o ponovnom okupljanju stara bezmalo tri decenije, napokon je materijalizovana. IGRA STAKLENIH PERLI the next generation u podmlađenoj i osveženoj postavi koja uključuje dvojicu autora materijala sa prva dva albuma (Draka Nikodijevića: bas/glas i Peđu Vukovića: perkusije), predano održava probe posle kojih prave i dva „tajna“ koncerta namenjena prijateljima i najzagriženijim fanovima. Očigledno je da je članovima grupe nedostajalo ovakvo druženje i isto tako jasno je da je domaća rokenrol scena vapila za povratkom Perli kao jedinim pravim rodonačelnicima psihodeličnog roka na teritoriji bivše Jugoslavije.
IGRA STAKLENIH PERLI the next generation u martu ove godine napravili su uspešnu povratničku mini ex-Yu turneju pod nazivom WAKE UP TOUR:
23. mart – Novi Sad @ Foxtrot
25. mart – Niš @ Feedback
28. mart – Zagreb @ Močvara
31. mart – Beograd @ Gun

Od beogradskog koncerta sa nama sarađuje i Koja iz Disciplin A Kitschme kao inženjer zvuka. IGRA STAKLENIH PERLI u avgustu su snimili novi album sa Kojom kao producentom. Očekuje se da do kraja ove godine dvostruki LP bude i objavljen, a od 20. oktobra do 21. decembra bend je na novoj turneji po regionu. Za sada imate besplatni download na exit sajtu:
Igra staklenix perli The Next Generation – Apokaliptus

ISP @ Wikipedia
ISP @ last.fm
ISP @ ProgArchives
ISP @ MySpace
ISP @ FaceBook

Intervjui:
ISP @ TimeMachineMusic
ISP @ Danas
ISP @ VisionRockMetal
ISP @ TPortal

YouTube: