Subota, 27. mart @ LivingRoom, SKC od 22:00

Smatran jednim od pionira punk scene u Njujorku sredinom 70-ih, Vincent je sa sastavom Testors (koji su zvuk zasnivali na buci dve gitare i bubnja, bez basa, uz dosta Vincentovog vrištanja) nastupao u čuvenim klubovima Max’s Kansas City i CBGB.

Već posle godinu dana postojanja, njihovu karijeru je 1977. usporio Sonnyjev šestomesečni boravak u maloletničkom zatvoru zbog “uništavanja gradske imovine i posedovanja droge”.
Bend je konačno 1980. izdao prvi singl “Time is Mine/Together”, ali je zbog niza incidenata Vincent završio u mentalnoj bolnici na “posmatranju i lečenju”.
Između ostalog, muzičar se tokom nekog gostovanja na radiju potukao sa Lennyjem Kayom, gitaristom Patti Smith Group, a onda je tokom jednog koncerta na bini upalio vatru koja je izmakla kontroli i aktivirala protivpožarni sistem u dvorani koji je poprskao bend, publiku i opremu.
Vincent se 1981. godine odselio u Mineapolis gde je osnovao bend Sonny Vincent And The Extreme, ali je i tu hapšen zbog neposedovanja vozačke dozvole i neoprezne vožnje, posedovanja droge, napada na policiju i opiranja hapšenju. Završio je osam meseci u zatvoru.

Snimio je danas raritetni umetnički film Mannequin World koji je ocenjen kao bizaran, a posle izbacivanja sa Univerziteta za umetnost i dizajn u Mineapolisu zbog performansa, počeo je dugogodišnju karijeru baveći se umetničkim instalacijama koje uključuju film, svetlo i pokret.

Sa Bobom Stinsonom iz kultnog američkog sastava The Replacements 1986. je osnovao je kratkotrajni bend Model Prisoner.
Pošto im je uskraćen ulazak u Kanadu, članovi benda se opijaju “poslednji put” i odlučuju na zajednički odlazak na lečenje od alkoholizma.
Vincent i Stinson se na terapiji ponašaju nemarno, pa trojica ostalih članova napuštaju lečenje i bend, a njih dvojica se vraćaju alkoholu.

Tokom karijere Vincent je bio najproduktivniji sa bendom Shotgun Rationale sa kojim je objavio albume “Who Do They Think They Are?” (’90.), “Beyond Rebellion” (’92.) i “Roller Coaster” (’93.).
Na poslednjem albumu u nizu gostovali su i nekadašnji članovi Velvet Undergrounda: Maureen Tucker i Sterling Morrison, kao i gitarista Stoogesa Scott Asheton.
Shotgun Rationale završavaju karijeru albumom “Cocked” (’96.), a Vincent sastavlja punk supergrupu, sa pomenutim Stooges bubnjarem Scottom Ashetonom, Captainom Sensibleom iz The Damned i Cheetah Chromeom iz Dead Boys, koja 1997. izdaje album “Pure Filth”.

Snimio je i samostalne albume “Hell’s Kitchen” (2001), “The Good, the Bad, the Ugly” (2003) i “Soul Mates” (2004). Na sva tri albuma pojavljuje se čitava plejada poznatih rok muzičara, kako onih koji su karijeru započeli kao i on, sredinom 70-tih, tako i znatno mlađih. Pored drugih, učešće na njegovim albumima uzeli su i: Scott Asheton (The Stooges), Captain Sensible (The Damned), Scott Morgan (Sonic Rendezvous Band), Wayne Kramer (MC5), Brian James (The Damned), Richard Lloyd (Television), Ivan Julian and Bob Quine (Richard Hell & The Voidoids), Javier Escovedo (The Zeros), Walter Lure (The Heartbreakers), Cliff Roman (The Weirdos), Bob Andrews (Generation X), Greg Ginn (Black Flag), Thurston Moore (Sonic Youth), Pat Todd (The Lazy Cowgirls).

Poslednji zabaleženi Vincentov incident je razbijanje merača buke na jednom koncertu.
Prilikom hapšenja muzičar je policiji izjavio: “Naravno da sam ga razbio, to je antirokenrol sprava… i trebalo bi da ih razbijam, zar ne?”
Ovih dana pojavio se album neobjavljenih snimaka Model Prisoners “Cow Milking Music” iz vremena dok se družio sa pokojnim gitaristom The Replacements – Bobom Stinsonom.

Jedan od retkih preživelih, a još uvek aktivnih rodonačelnika njujorške punk-rock scene na evropskoj je turneji i u svojoj novoj super-grupa postavi stiže u Beograd u subotu, 27. marta.
Koncert će biti održan u Livingroom-u SKC-a sa početkom od 22:00.
Pretprodaja karata u LivingRoom-u (Kralja Milana 48) i u pabu Brod (29. novembra 36) po ceni od 1000 din. Na dan koncerta – 1200 din.

http://www.myspace.com/sonnyvincent
http://www.sonnyvincent.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sonny_Vincent
http://www.acetate.com/bands/sonnyvincent/
http://www.empty.de/Vincent.htm

download:
http://www.mediafire.com/?xoh4jyhnnnd

YouTube:

bilbord:

plakat:

Beograd, subota, 20. mart @ Livingroom SKC, 22:00
Zrenjanin, nedelja, 21. mart @ Klupče, 21:00
Stara Pazova, ponedeljak, 22. mart @ Liverpool, 22:00

Accelerators su punk-rock bend iz Roterdama, Holandija. U poslednjih par godina ovi su momci od malog, takoreći benda iz kraja, izrasli u jedan od najrespektabilnijih i ponajboljih punk-rock sastava tamošnje scene. Tokom prošle godine uspeli su ne samo da objave debitantski album, već je isti dobio bez zadrške odlične kritike, kako u fanzinima, tako i u po kojem velikom, mainstream magazinu. Čitave su jedne nedelje bili na nacionalnom radiju, gde su dali pregršt intervjua i odsvirali kompletan album, kao i druge pesme (sa mnogobrojnih singlova), i to u više navrata.
Intenzivno su svirali po čitavoj Zapadnoj Evropi, a kuriozitet je da su imali i par koncerata u Maroku. U više navrata binu su delili sa No Use For A Name, The Bronx, Peter Pan Speedrock, The Briggs, Heideroosjes i još hrpom manje poznatih bendova sličnog žanrovskog usmerenja.
Za samo nedelju dana od objavljivanja albuma prvi tiraž od 1000 nosača zvuka prodao se na njihovim živim nastupima. Ipak, sada su na ivici najveće avanture, a radi se o ambicioznom projektu da u 50 dana odsviraju 50 koncerata u martu i aprilu ove godine. Ovaj put punk-rock klinci iz Holandije sviraju po skoro čitavoj Evropi, a Srbija je jedina država na mapi njihove maršrute a da je sa istoka kontinenta, što može da se shvati kao izvesna privilegija i, na neki način, prepoznavanje ovdašnje punk-rock scene kao jedne od važnijih ako ne u Evropi, ono, makar, u ovom delu iste.
Kritičari ih porede sa Screeching Weasel, Queers, MTX i drugim punk-rock bendovima koji su nastavljači 30+ godina duge tradicije i muzičkog obrasca gde su obavezni melodični, pop refreni sa zaraznim pratećim vokalima propraćeni glasnom i energičnom svirkom uz skoro neizbežni uvod sa „1-2-3-go!“. Nasleđe Ramones i Buzzcocks (ponekad i iz druge ruke) izvesno traje i uzbuđuje mlade ljubitelje punk-rocka i dan danas, a to dovoljno govori da se nije radilo o formuli koja će trajati tek par sezona.
Prvi koncert u Srbiji zakazan je u Beogradu za subotu, 20. mart u Livingroom-u SKC-a od 22:00. Gosti na koncertu biće beogradski punk’n’roll sastav Concrete Worms.
http://www.myspace.com/accelerators
download:
http://www.mediafire.com/download.php?bxmnhcyx1tw
YouTube:

poster:

Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00
Gosti: 2 minuta mržnje
Pretprodaja: 1000 din / dan koncerta – 1200 din

UK Subs ne samo da pripadaju prvom talasu pank bendova nastalih polovinom sedamdesetih godina u Londonu, oni su i jedan od retkih bendova koji se nije ponovo formirao u poslednjih nekoliko godina kako bi zaradili na nekadašnjoj popularnosti. Razlog za to je jednostavan: UK Subs se nikada nisu istinski raspali. Osim perioda od par nedelja u 1983. godini, kada je ideja od razlazu izgledala kao dobro rešenje, bend je neprestano radio snimajući ploče i svirajući turneje gotovo tri decenije.
Sve je počelo 1976. godine u Londonu kada je Čarli Harper shvatio da su ga bendovi poput The Damned toliko impresionirali da je svoju ritam i bluz grupu Marauders preimenovao u The Subversives i odlučio da se upusti u avanturu čije je ime bilo punk rock. Skraćenje imena u The Subs je donelo i prvi problem nakon što je utvrđeno da bend istog naziva već postoji u Aberdinu, Škotskoj pa je najjednostavnije rešenje bilo da se ispred dodaju i slova UK. Sex Pistols su u tom trenutku žarili i palili širom ostrva sa svojim singlom ‘Anarchy in the UK’ pa nije bilo teško sabrati dva i dva.
Uspeh UK Subs je, međutim verovatno iznenadio i same članove benda. Serija vrlo uspešnih koncerata po londonskim klubovima i bezrezervna podrška Džona Pila (koji im je nudio novac iz svog džepa za snimanje singla) kroz radijske sesije ubrzo je bend izdigla na vrh talasa britanskog punk rocka. Prvi singl ‘C.I.D.’ je bez napora dostigao prvo mesto na britanskoj top listi alternativne muzike i označio početak plodnog perioda u životu benda koji je trajao do 1983. Ploče i turneje su se ređale jedna za drugom, svaka otvarajući sve više puteva za UK Subs. Svirke u Americi, velike hale umesto klubova, nastupi na televiziji i interesovanje ne samo muzičkih novina već i, bizarno, tinejdžerskh magazina za bend bili su sve elementi uzlazne putanje UK Subsa. Bend je, između ostalog bio i prvi punk rock sastav iz zapadne Evrope koji je ikada nastupio u tada komunističkoj Poljskoj, svirajući turneju 1982. godine na manjim stadionima i krunišući je nastupom pred 24,000 ljudi u Varšavi.
1983. i uspon new wavea s jedne i hardcorea s druge strane označili su smenu generacija na punk sceni. Mnogi bendovi su se raspali pa su čak i UK Subs prošli kroz jedinu neaktivnu fazu u svojoj karijeri. Ipak, Čarli Harper nije bio spreman da se tako lako preda. Uvodeći nove ljude u postavu koja je i do tada bila manje-više fluidna, otisnuo se na drugi deo putovanja koje i danas traje.
Poslednje dve decenije su prošle u konstantnim promenama postave i turnejama. Ove dve aktivnosti su, izgleda neodvojive od UK Subs, često se dešavajući da bend na pola turneje ostane bez nekog od članova, čije mesto zauzima raspoloživi lokalni muzičar koji ostaje u bendu do kraja turneje ili dok god ga drži zdravlje. Bend je izdao ogromnu količinu kompilacijskih albuma i živih snimaka tokom osamdesetih i devedesetih ali uvek treba imati na umu da Čarli i ekipa nikada nisu bili zainteresovani samo za unovčavanje stare slave. Novi albumi i singlovi stizali su i još uvek stižu nesmanjenim tempom. Harper još uvek ima šta da kaže i uvek se oko njega nalazi dovoljno prijatelja koji će uzeti instrumente u ruke i pomoći mu u tome.
Ono što beogradsku publiku treba dodatno da motiviše da dođe i pogleda jedan od najvećih bendova punk epohe je i činjenica da dolaze u tročetvrtinskoj postavi koja je i pokrenula UK Subs sredinom 70-tih. Dakle, Charlie Harper (glas), Nicky Garratt (gitara), Alvin Gibbs (bas) i, kao jedini “omladinac” među njima – Jamie Oliver (bubnjevi).
Utorak, 2. mart @ Livingroom SKC, 22:00. Karte u pretprodaji na šanku Livingroom-a.

http://www.myspace.com/uksubscom
http://www.uksubs.co.uk/

plakat:

http://www.myspace.com/tokyosexdestruction

plakat:

Sreda, 11. novembar – Gračanica @ Klub S (ex-Magacin)

Četvrtak, 12. novembar – Niš @ FEEDBACK

Sreda, 18. novembar – Pirot @ Baš čelik

Nova gitaroška atrakcija iz San Franciska zove se NYLON HEART ATTACK. Bend je formiran pre 2 godine, objavio je jedan (“Cougar City”), a upravo ovih dana izlazi im drugi EP “Kiss The Watch”. Četiri mlada, drčna i istetovirana momka, porasla na prvim albumima THE STOOGES, MC5 i NEW YORK DOLLS pokušavaju da vrate high octane rock’n’roll i glitter žanr na pozornicu istinskog rokenrola u ovo vreme poplave predvidljivih novih bendova i to na jedini mogući način, a taj je da se odvrnu pojačala, uključe sve moguće gitarske pedale i da vokal vrišti do promuklosti.

Njihova prva evropska turneja ne zaobilazi ni Beograd, niti okolne države (Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Makedonija…).

Beogradski koncert održaće se u klubu Žica, u utorak, 10. Novembra od 21:30.

Cena karte je 300 din, na ulazu u klub, na veče koncerta, a pored njih svira i beogradski sastav ŠMAJSER.

http://www.myspace.com/nylonheartattack

http://www.myspace.com/smajserband

download:

http://www.mediafire.com/download.php?eyofjuyrjtn

Više od dve i po godine nakon drugog gostovanja u Beogradu hrvatski surf bend The Bambi Molesters ponovo nastupa u glavnom gradu. Ukoliko ne znate, The Bambi Molesters su, uz Laibach, najpoznatije rokenrol ime u svetskim okvirima, a da dolazi sa teritorije bivše Jugoslavije.
Bend je formiran u prvoj polovini 90-tih. Prvo, kasetno izdanje «Play Out Of Tune», objavljuju ‘95. za «Slušaj najglasnije», a prvi oficijelni album «Dumb Lod Holow Twang» izlazi ‘97. za «Dirty Old Town». Naredne 2 godine provode promovišući svoju instrumentalnu muziku širom Hrvatske, Slovenije, ali i Evrope da bi ‘99. potpisali ugovor sa «Dancing Bear» iz Zagreba za koju snimaju sledeći album – «Intensity!». Ova će im ploča prokrčiti put do svetske slave i Bambi Molesters postaju jedan od najzanimljivijih surf-rock bendova novije generacije. Slede sve češći koncerti sa velikim imenima poput: The Cramps, Man Or Astro-man?, Flaming Sideburns, Chrome Cranks, da bi u julu iste godine u Kopru svirali ispred R.E.M.
Poznantsvo sa Peterom Buckom i Michaelom Stipeom pomaže im prilikom realizacije sledećeg albuma – «Sonic Bullets – 13 From The Hip» («Dancing Bear», decembar 2001.). Naime, kreativni dvojac R.E.M. prepoznaje vanserijski talenat u mladom sastavu iz Siska i Peter Buck producira i kao muzičar učestvuje u nekoliko numera na novom albumu. Takođe, okuplja i prilično fino društvo američkih rokera koji će svojim doprinosom u studiju pomoći da «Sonic Bullets – 13 From The Hips» izađe iz lokalnih okvira i nađe put do ljubitelja dobre muzike širom planete. Na albumu, pored Bucka, gostuju i Scott McCaughey (Young Fresh Fellows, R.E.M., Minus 5), Chris Eckman (Walkabouts), Terry Lee Hale, te pevač finskih garage-punk legendi The Flaming Sideburns – Speedo Martinez.
2002. album je licencno objavljen za «Big Beat», podetiketa «Ace Records». Bambi Molesters ovom pločom osvajaju više nagrada u Hrvatskoj, a koncertna aktivnost širom planete se nastavlja, te stižu čak i do Novog Zelanda. Album dobija izuzetno visoke ocene u magazinima «Mojo», «Uncut», a ni uticajni «Pitchfork» ne škrtari u recenziji «Sonic Bullets – 13 From The Hip».
Tokom 2003. bend obilazi Evropu i svira na velikim festivalima, a potom prate R.E.M. na nekoliko koncerata kao predrgupa.
Krajem 2003. pojavljuje se «Dumb Loud Hollow Twang – Deluxe» koji snimaju ponovo i dodaju mu nekoliko novih pesama, a gotovo istovremeno izbacuju i DVD dokumentarac «The Bambi Molesters Backstage Pass». U međuvremenu, sa Chrisom Eckmanom kao vokalom formiraju sastav The Strange i objavljuju album «Night Of Forgotten Films» gde se kao producent pojavljuje ugledni Phill Brown (Bob Marley, Roxy Music, Robrt Palmer, Led Zeppelin…).
2005. prvenac The Strange i poslednji album Bambi Molesters za potrebe evropskog tržišta preuzima «Warner Music» i na taj način bend uspeva da dođe do još šire publike budući da im se album može naći u svakoj bolje snabdevenoj muzičkoj prodavnici starog kontinenta.

Prethodna dva koncerta u Beogradu (SKC, april 2006. i Akademija, februar 2007.) približili su ovaj talentovani instrumentalni kvartet domaćoj publici.

Bambi Molesters su pred objavljivanjem nove dugosvirajuće ploče, a prvi singl, “As The Dark Wave Swells”, već se pojavio na “Dancing Bear” etiketi, propraćen sjajnim video klipom i sve ovo nagoveštava duži nastup u okviru kojeg će beogradska publika imati priliku da uživa u, za ovdašnje uslove, premijernoj interpretaciji novih pesama. Zato s punim pravom i bend, i organizatori očekuju još bolji susret i druženje u petak, 6. novembra u Living Room-u SKC-a.

Gosti:

Eichmann Family (Zagreb)

http://www.myspace.com/eichmanfamily

Revolts (Zagreb)

http://www.myspace.com/revoltshr

Karte u pretprodaji na šanku Living Room SKC-a (Kralja Milana 48) i u pabu “Brod” (29. novembra 36). Do 1. novembra – 1000 din, do 5. novembra 1200 din, na dan koncerta 1500 din.

bilbord:

http://www.thebambimolesters.com/
http://www.myspace.com/thebambimolesters

http://pitchfork.com/reviews/albums/538-sonic-bullets-13-from-the-hip/

Rockabilly bend AL & THE BLACK CATS formirao je Al Krivoy pre 4 godine u Mičigenu. Sam Al slovio je za legendu žanra, a u bend je doveo trojicu tinejdžera koji su prve korake u rokenrolu napravili kao tipičan pank trio, a potom se inficirali zvukom 50-tih, kao i pločama STRAY CATS i drugih predstavnika novog talasa istog žanra. Al je, potom, teško oboleo, ali su momci nastavili da pod istim imenom nastupaju najpre širom SAD, a kasnije i po Evropi gde su samo u 2007. i 2008. obišli više od 15 zemalja u bezmalo punih 9 meseci i svojim živim nastupima zadivili veliki broj iskrenih obožavalaca ovog zvuka.

Snimili su tri albuma: “The Fabulous Rockabilly Sounds of“ (2006.), “Shakin’ At the Knees” (2007.) i “Givin’Um Something To Rock’n'Roll About” (2008.), no ono po čemu će ostati upamćeni nisu samo sjajne pesme i dobre ploče, već energični, na momente divlji koncerti i šibanje hitova sa toliko žestine koja bez daha ostavlja i rokenrol poklonike ne baš sklone pomenutom žanru.

Kontrabas, minimalni set bubnja sa sve dečkom koji ga koristi stojeći i nemirni guitarslinger koji sve vreme đipa unaokolo, pentra se po šanku, upada u prve redove sa svojim instrumentom da bi već narednog sekunda skočio nekom od zapanjenih posetilaca na ramena i potom se u velikom skoku ponovo našao na bini vratili su veru u žanr koji se poslednjih godina, makar kod nas, nije naročito ‘zapatio’ i, možda i najvažnije, inicirao dosta mladih ljudi, njihovih vršnjaka, da potraže rokabili albume i naprave bendove sličnog usmerenja. Takođe, stariji ljubitelji rečenog muzičkog izraza, zatečeni sjajnim koncertima ove trojke, u kasnim 30-tim ponovo brižljivo oblikuju svoje frizure, vade garderobu iz naftalina i pokušavaju da uvuku stomake u farmerke čiji je obim već neko vreme pretesan za godine u kojima se nalaze.

www.myspace.com/alandtheblackcatsusa

Sreda, 8. april – Beograd @ LIVING ROOM, SKC

Kanada nam je, tokom istorije dala nekoliko zaista ključnih pank bendova. Od Nomeansno i DOA, preko Subhumans pa do Dayglo Abortions, velika zemlja na severu američkog kontinenta umela je da isporuči pankere kojima nisu smetali hladnoća, hokej i niska naseljenost ledenih pustara.

SNFU, osnovani još 1981. godine, spadaju u grupu legendarnih kanadskih pank grupa i jedan od onih bendova čije se ime izgovara u istom dahu sa imenima najprominentnijih američkih pank rok bendova.

Okupili su se u Edmontonu, početkom osamdesetih godina, kada se budući pevač Ken Chinn (poznatiji kao Mr. Chi Pig) upoznao sa braćom Marcom i Brentom Belke. Zajednička interesovanja bili su im voženje skejtborda i slušanje panka, pa je osnivanje benda bio sasvim logičan naredni korak. Tokom sledećih par decenija ova tri imena će i ostati jezgro benda SNFU. Ritam sekcije će se menjati, ali braća Belke i Mr. Chi Pig su ljudi na koje većina nas prvo pomisli kada čuje neku od pesama ovog benda.

Kroz osamdesete godine bend se vozio na uobičajenoj dijeti agresivnih (pre svega severnoameričkih) turneja i izdavanja dobro primljenih albuma za američke etikete. Još od debi albuma …And No One Else Wanted To Play iz 1984. godine, bend će ostati dosledan svom fetišu da im svi albumi moraju imati ni manje ni više nego sedam reči u naslovu. Da li je ovo i razlog što su posle sedmog studijskog albuma, izašlog još pre pet godina stali sa izdavanjem novih ploča – još nije utvrđeno.

Krajem osamdesetih bend će se raspasti a članovi će osnovati sopstvene grupe, no, uspon kalifornijskog panka i nezavisnih izdavača sa njim povezanih u devedesetm godinama poslužiće i kao odskočna daska za novu inkarnaciju grupe koja je vrlo uspešno radila do pred kraj devedesetih kada ju je Brent Belke napustio, odlučivši da potraži sreću za sebe u nesigurnim vodama filmskog biznisa. Bend je nastavio sa radom kao kvartet i akcenat stavio na turneje. Albumi su dolazili ređe, ali su zato bili jako dobri. In The Meantime And In Between Time iz 2004. godine, još uvek najnoviji album benda mnog smatraju jednim od njihovih najboljih radova.

2005. godine SNFU će ponovo objaviti raspad. Dok su ostala trojica odmah osnovali novi bend, Marc Belke je okačio gitaru o klin i posvetio se karijeri radijskog didžeja. Činilo se da je konačna tačka na SNFU priču ipak stavljena, sve dok…

Sve dok Mr. Chi Pig nije okupio novu postavu da svira na proslavi dvadesetpetogodišnjice benda. Niti se leto 2007. godine moglo zaista smatrati dvadesetpetogodišnjicom SNFU niti je Chinn tvrdio da je kvintet sastavljen od nekih starih članova i nekih novih članova zaista bio pravi SNFU (štaviše, nastup i jeste bio najavljen samo kao «sviraju pesme SNFU»). Uostalom, braća Belke su bila pozvana (kao i drugi bivši članovi) da učestvuju u ovom projektu i ljubazno odbili i to je trebalo da bude samo jedna drugarska svirka… Ali pokazalo se da Mr. Chi Pig ne može da opstane bez SNFU u svom životu i bend će uskoro početi da radi redovne koncerte i turneje. Iako će Marc Belke otpisati novu postavu kao neautentičnu, Chinn će vrlo jasno staviti javnosti do znanja da je, što se njega tiče ovo samo nova faza u radu starog benda i da su ’ove pesme moj život. Izvodiću ih dok ne umrem!’ Možete misliti šta hoćete o autentičnosti postave ali ovakva posvećenost muzici se mora poštovati.

Kod SNFU je ionako sve i bilo podređeno muzici, melodičnoj, energičnoj, eksplozivnoj mešavini režećih gitara, leteće ritam sekcije i Chinnovog bezobraznog vokala, prelivenog kroz melanholične harmonije. Bend nikada nije imao političku ili ideološku agendu, baveći se radije crnim humorom i satirisanjem masovne kulture. U Beograd nam stižu 8. Aprila, kada će nastupiti u klubu Living Room, uz podršku lokalne atrakcije JAIBO! Karte se u pretprodaji mogu nabaviti po ceni od 1000 dinara, dok će na dan koncerta cena biti 1200. Ako ste raspoloženi za obrok vrhunskog kanadskog melodičnog pank-roka, znate gde ćemo se sledeći put sresti!

http://www.myspace.com/snfuband

http://www.myspace.com/jaibo666

plakat:

Utorak, 7. april – Beograd @ LIVING ROOM, SKC

Sreda, 8. april – Zrenjanin @ KLUPČE

Četvrtak, 9. april – Zagreb @ KSET

Petak, 10. april – Pirot @ DOM KULTURE / JAZZ CAFFE

Subota, 11. april – Plovdiv @ LEBOWSKI

Nedelja, 12. april – Novi Sad @ LAZINO TELE

Parker Griggs je sigurno jedan od najboljih mladih gitarista u rokenrolu ovih dana i svoj bend Radio Moscow formirao je pre 4 godine nezadovoljan dotadašnjim učinkom sa par lokalnih garage-punk sastava. Zaljubljen u znatno komplikovanije zvučne slike od onih koje kreiraju garažni i/ili punk drugari sa kojima je pravio prve muzičke korake, mladić iz Ajove usavršava svoje poznavanje ovog instrumenta i muku muči da pronađe još par istomišljenika, ponekad sam svirajući bubnjeve na demo snimcima grupe. Kvalitet ne mora uvek da propadne na ovaj ili onaj način i njegov talenat zapaža Dan Auerbach (The Black Keys) požurujući ga da mu pomogne oko ugovora za prvi album sa Alive Records koji bi sam Dan producirao.

Istoimeni album Radio Moscow pojavljuje se pretprošle godine i nesumnjivo je jedan od najuspešnijih prvenaca u poslednje vreme. Visoke ocene u muzičkoj štampi i poznanstvo sa ‘facom’ iz velikog benda ubrzavaju ih na putu slave, te već par meseci po izlasku ploče Radio Moscow dobijaju pozive za turneje, na par ih vode Black Keys i glas o neobičnom, mladom bendu koji briše sve pred sobom dopire i do ove strane Atlantika, te ih poznata francuska agencija dovodi na prvu evropsku turneju.

Slušajući njihove gotovo nikad kraće pesme od 4 minuta sa čestim promenama toka, prilagođenog solažama i mrcvarenju pedala na kojem bi im pozavidela cela Sub Pop ekipa, prosto ne možete, a da ne dokučite da je ovo prvi od sastava čiji je koren u psihodeličnom bluzu i 70’s hard-rocku istom merom kao i u garažnom prangijanju iz druge polovine 60-tih, a da ne izaziva gađenje neuspelim oponašanjem rokenrol heroja. Ovaj momak i njegov trio zvuče kako bi MC5 trebalo na zamišljenom novom poslednjem albumu samo što je detroitskih kraljeva bilo petorica, a ne trojica. Utoliko je Parkerov talenat ispred svih skorašnjih imitatora bilo MC5, bilo Stooges ili kojeg od vrednih tipova što su brijali svojim džitrama i proizvodili buku krajem 60-tih i početkom 70-tih, a da se od toga nije podizao želudac koji će neku godinu kasnije da porodi (još bolje – ponovo rodi!!) punk. Bez ikakvih hipi gnjavaža, sirovo, glasno, sa nesvakidašnjim osećajem da se pesma od 4-5 minuta ne pretvori u onanisanje. Nije ni čudo što ga već prati glas novog Hendrixa, nesumnjivo jednog od velikih uticaja na masnokosog klinca iz Ajove.

Novi album – «Brain Cycles» – izlazi 14. aprila opet za Alive Records. Prvi komentari retkih koji su imali priliku da preslušaju ploču obećavaju još jedno psihodelično hard-rock kuvanje krcato Griggsovim virtuoznim solažama i znalačkim gaženjem po raznim pedalama. 

Radio Moscow na drugoj evro-turneji ponovo sviraju u Beogradu (Utorak, 7. april @ Living Room). Izgleda da je domaća publika u ovom mladom bendu (prosek godina 21!!) prepoznala Nove nade rok muzike i to je dobro pošto ovi momci upravo to i jesu.

http://www.myspace.com/radiomoscow

http://radiomoscow.net/

http://www.alivenergy.com/Radio_Moscow.html

download:

http://rapidshare.com/files/96628781/RM.rar

http://rapidshare.com/files/207642448/RM-BC.rar

plakat:

Sreda, 1. april – Beograd @ ŽICA (Kraljevića Marka 5)

Četvrtak, 2. april – Zrenjanin @ KLUPČE

Švajcarska garažna scena baš i nema neku impozantnu tradiciju dobrih bendova iz žanra, ali je nekoliko godina pošto je osnovana izdavačka kuća Voodoo Rhythm Records situacija krenula rapidno da se menja. Najpre su se pojavili DEAD BROTHERS, potom THE COME N’ GO, a razvojem Voodoo Rhythm Records umnožio se broj bendova koji se mogu podvesti pod ovaj žanr.

Jedni od zanimljivijih poslednjih nekoliko godina jesu THE BUDGET BOOZERS, četvorka iz Berna. Do sada su objavili jedan album («Goin’ Down Good») i više singlova, te se pojavili na nekoliko internacionalnih kompilacija. Uz zemljake THE MONOFONES su svakako trenutno najjači predstavnici sirovog garažnog rokenrola u tom delu Evrope i ovih dana po prvi put su u prilici da ovdašnjim poklonicima prštećih gitara, nekalkulisane i nekanalisane energije tri akorda pokažu šta znaju i koliko dobru zabavu umeju da naprave.

Ulaznice za beogradski koncert već mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 300 din u samoj Žici, ali i u pabu «BROD», 29. novembra 36. Na veče koncerta cena karte iznosiće 400 din.

http://www.myspace.com/thebudgetboozers

download:

http://www.mediafire.com/download.php?ut32z0xnk1m
http://www.mediafire.com/download.php?m1nnzzenjef
http://www.mediafire.com/download.php?n1zjgg1jzkw