sreda, 9. april - Beograd @ SKC, 22h

http://www.myspace.com/tunneloflove666

http://www.myspace.com/jackofheart

Nezavisni lo-fi rokenrol teško da danas ima originalnije predstavnike od ova tri pećinska čoveka provokativnog naziva Tunnel Of Love. Podžanr koji se krajem 90-tih mogao naći u ponudi svake garage-indie etikete i bez kojeg se, po pravilu nije moglo otkako su Gories, Supercharger, Mummies, Oblivians i slični bendovi ‘prljave produkcije’ napravili proboj na tržištu zasićenom pukim imitatorima garage heroja iz sredine 60-tih. Uhu naviklom na harmoje, melodije, pitku produkciju i slične klišee svojstvene pop muzici i bendovima koji su pucali na vrhove top lista, trash zvuk pomenutih grupa nikada nije prijao - naprotiv, ali to je i bio cilj igre te. Ni rodonačelnici novog žanra – lo-fi garage punk - nisu umirali od sreće slušajući jednu te istu prežvakanu temu, pozajmljenu od Sonics, Seeds ili 13th Floor Elevators. Takođe, bio je to i jedan vrlo punk i ‘prst u oko’ stav jer je čitavih par generacija bendova koji su se sredinom 90-tih pojavili uspelo u tome da dođu do ploče ne trošeći novac (koji, naravno, nisu ni imali) na skupe studije, producente, remikse i ostale nepotrebne gluposti, već su svoje pesme snimali na krš opremi, najčešće u ‘kućnoj’ varijanti takmičeći se ko će u kraćem periodu snimiti singl ili album. Ipak, kao i svaki trend, makar i unutar nezavisne produkcije, vremenom su zasitili poklonike sirovog rokenrola i poslednji izdanci su se prosto utopili u moru sličnih, već etabliranih kod fanova. Onda su se pojavili Tunnel Of Love sa svojim minut i po pesmama, snimljenim u podrumu u kojem probaju, na krš opremi, glasno da to boli, prljavo kao niko pre njih, srčano kao da rade na pesmama posle kojih će izvršiti grupno samoubistvo, povevši sa sobom pravo u pakao što je moguće više nevinih žrtava. Ono što posebno odskače od ostatka sličnih jeste uočljiva doza humora u svemu tome i to je karta na koju braća McBain (vokali i gitare) i mahniti bubnjar japanskog porekla Makoto Sato pobeđuju ostatak lo-fi trash garage bratije. Nešto kao rani Dwarves u sudaru sa Oblivians iz vremena prve kasete, samo još divlje, bezmalo samoubilački i do poslednjeg atoma snage.

Tunnel Of Love su unutar indie-samizdat-garage rocka možda najatraktivniji bend uživo. Dovoljno je pogledati bilo koju fotografiju sa koncerta, njih trojicu u šorcevima, sasvim otkrivenih torzoa, sa neizbežnim crno-belim hulahopkama i teško da se može oteti utisku da se radi o nesvakidašnjem triju. Duge kose i smehotresne šiške, poziranje na press fotkama i divljačku akciju na fotografijama sa koncerata teško da u jednom bendu pamti rok istorija, naročito ne ova skorija, ogrezla u jeftinim replikama i imitatorima nekih koji su bili pre, a ponekad i nekih koji su tu još uvek. Upravo su energične eksplozije na binama u malim klubovima i barovima širom SAD pomogle da se glas o njima čuje i dalje od matične države, pa nije iznenađujuće da se poznata francuska trash-garage agencija – Grand Empire Booking – potrudila da ih ‘dovuče’ na drugu evropsku turneju. Obilazak Evrope traje nešto više od dve nedelje i Tunnel Of Love će prokrstariti klubovima i putevima 10 zemalja, mahom po Zapadnoj Evropi. Jedine dve države na listi koje se još nisu našle u društvu EU jesu Hrvatska (10. april – Zagreb @ Močvara) i Srbija (9. april – Beograd @ SKC). Stoga bi pojavljivanje ovih cavemena iz Masačusetsa (kako ih od milošte zovu) u našoj zabiti trebalo adekvatno da isprati svaki ozbiljniji ljubitelj nezavisnog rokenrola, pošto se radi o nesvakidašnjem koncertu još manje predvidljivog sastava. Na čitavoj turneji prati ih talentovani francuski bend – Jack Of Heart – koji za neki dan debituje prvom velikom pločom za možda najagilniju indie etiketu u Americi poslednjih nekoliko godina, In The Red Records (Dirtbombs, Sparks, Pussy Galore, Tav Falco’s Panther Burns, Boss Hog, Ponys, Intelligence, Reigning Sound, Screws…).

Dakle, ako volite da vidite dobar, energičan i duhovit show i ako vam je dosta predvidljivih tezgarenja za veliku kintu, obucite izlizane farmerke, izvadite istrulele starke iz plakara, navucite kožnu jaknu i pravac SKC. Ionako ništa pametno nema da se radi sredom uveče, a Roma i Šalke teško da mogu da se povrate od sinoćnjeg nokauta. Uostalom, uvek je tu repriza koju možete da overite pošto Vas ‘overe’ Jack Of Heart i Tunnel Of Love. Da se ponuda ne svede samo na ova dva benda, tu su domaći šampioni – Šmajser koji će otvoriti ovaj koncert.

Karte su već u pretprodaji na blagajni SKC-a po ceni od 500 dinara. Sam dan koncerta – 600 din.

bilbord:

subota, 23. februar - Pirot @ Dom kulture

nedelja, 24. februar - Beograd @ SKC

ponedeljak, 25. februar - Zrenjanin @ Klupče

Parker Griggs je sigurno jedan od najboljih mladih gitarista u rokenrolu ovih dana i svoj bend Radio Moscow formirao je pre 3 godine nezadovoljan dotadašnjim učinkom sa par lokalnih garage-punk sastava. Zaljubljen u znatno komplikovanije zvučne slike od onih koje kreiraju garažni i/ili punk drugari sa kojima je pravio prve muzičke korake, mladić iz Ajove usavršava svoje poznavanje ovog instrumenta i muku muči da pronađe još par istomišljenika, ponekad sam svirajući bubnjeve na demo snimcima grupe. Kvalitet ne mora uvek da propadne na ovaj ili onaj način i njegov talenat zapaža Dan Auerbach (The Black Keys) požurujući ga da mu pomogne oko ugovora za prvi album sa Alive Records koji bi sam Dan producirao. Istoimeni album Radio Moscow pojavljuje se prošle godine i nesumnjivo je jedan od najuspešnijih prvenaca u poslednje vreme. Visoke ocene u muzičkoj štampi i poznanstvo sa ‘facom’ iz velikog benda ubrzavaju ih na putu slave, te već par meseci po izlasku ploče Radio Moscow dobijaju pozive za turneje, na par ih vode Black Keys i glas o neobičnom, mladom bendu koji briše sve pred sobom dopire i do ove strane Atlantika, te ih poznata francuska agencija dovodi na prvu evropsku turneju.

Slušajući njihove gotovo nikad kraće pesme od 4 minuta sa čestim promenama toka, prilagođenog solažama i mrcvarenju pedala na kojem bi im pozavidela cela Sub Pop ekipa, prosto ne možete, a da ne dokučite da je ovo prvi od sastava čiji je koren u psihodeličnom bluzu i 70’s hard-rocku istom merom kao i u garažnom prangijanju iz druge polovine 60-tih, a da ne izaziva gađenje neuspelim oponašanjem rokenrol heroja. Ovaj momak i njegov trio zvuče kako bi MC5 trebalo na zamišljenom novom poslednjem albumu samo što je detroitskih kraljeva bilo petorica, a ne trojica. Utoliko je Parkerov talenat ispred svih skorašnjih imitatora bilo MC5, bilo Stooges ili kojeg od vrednih tipova što su brijali svojim džitrama i proizvodili buku krajem 60-tih i početkom 70-tih, a da se od toga nije podizao želudac koji će neku godinu kasnije da porodi (još bolje ponovo rodi!!) punk. Bez ikakvih hipi gnjavaža, sirovo, glasno, sa nesvakidašnjim osećajem da se pesma od 4-5 minuta ne pretvori u onanisanje. Nije ni čudo što ga već prati glas novog Hendrixa, nesumnjivo jednog od velikih uticaja na masnokosog klinca iz Ajove.

Radio Moscow na prvoj evro-turneji sviraju i u Srbiji. Malo retko za bend za koji će tek da prigrabi ozbiljniju pažnju ovdašnje publike.

http://www.myspace.com/radiomoscow
http://www.alivenergy.com/Radio_Moscow.html

download:

Album “S/T”

http://www.mediafire.com/?1nakvsomo1m

2 live video spota

http://www.mediafire.com/?01f2mmcsb1s

četvrtak, 14. februar - zagreb @ spunk
petak, 15. februar - novi sad @ gusan
subota, 16. februar - smederevska palanka @ irish pub dr. watson
nedelja, 17. februar - beograd @ skc
ponedeljak, 18. februar - zrenjanin @ klupče

Turpentine Brothers su vrsan primer modernog garage punk zvuka sa orguljama, ali ne na retro/imitatorski način revival škole koju su predvodili Fuzztones, već daleko inventivnije i savremenije. Otprilike bi se ovim putem kretao zvuk Oblivians da je bend opstao posle sjajne gospel/soul ploče sa Mr. Quitronom, a to je veliki kompliment za talentovane bostonce.

Prvi album “We Don’t Care About Your Good Times” objavljen je pre 3 godine za Alive Records, izdavača koji još od prvog Black Keys albuma ne prestaje da iznenađuje kvlitetom novih bendova koji za njih objavljuju svoje debi albume. Nimalo drugačiji nije ni slučaj Turpentine Brothers. Najpre su bend sastavili Tara McManus (bubnjevi) i Justin Hubbard (gitara/vokal) i uglavnom svirali obrade, bili, takoreći “žurka bend”. Stvari se menjaju u sa dolaskom Zacka Brinesa, starog Hubbardovog drugara iz legendarnih Kings Of Nuthin’. Grupa počinje da piše svoje pesme koje im uskoro prave prolaz kod ljudi iz Alive Records. U Bostonu i okolini postaju tražena atrakcija, te svoje pesme stavljaju na jedinu ozbiljnu proveru, a ta je živo izvođenje istih. Što zbog već pređašnjeg rada u dva poznata lokalna benda (pomenuti Kings Of Nuthin’ + Mr. Airplane Man vrlo brzo osvajaju sve veći broj poklonika ovakvog zvuka po SAD), što zbog reputacije odličnog živog benda, Turpentine Brothers, ali i u Evropi.

Nakon par singlova, prošle godine potpisuju ugovor i snimaju album za renomiranu nemačku etiketu Alien Snatch Records, a isti se pojavljuje tek pre nekoliko dana u formatu kao stvorenom za najzagriženije muzičke fanatike – na vinilu. Otprilike ista priča kao i prvenac: red dobrog garažnog šibanja bržeg tempa, pa jedna ubitačna balada sa kulminacijom uz tople zvuke hammonda. Naravno, ocene albuma su retko ispod 4 zvezdice, a pomalo je smešno čitati pojedine kritike u “ozbiljnim” magazinima u kojima ih porede sa Nick Cave & The Bad Seeds ili Doors. Ha, očito da nikada nisu slušali Lyres, Sonics, Music Machine ili nešto od novije garažne istorije, zapravo glavne predstavnike – Gories i Oblivians. Svejedno, i neuke kritike dobrodošle su sastavu koji tek ima drugi album iza sebe. Dakle, dosta 60’s soula i R’n’B-a, dosta gospela i sve to vezano garažnim prangijanjem neviđenim još od vremena Oblivians i Gories. Ako to nije dovoljno dobra preporuka da dođete na njihov koncert, onda sedite kod kuće i gledajte Grand paradu!

http://www.myspace.com/turpentinebrothers

http://www.turpentinebrothers.com/

http://www.punknews.org/review/3784

http://music.download.com/turpentinebrothers/3600-8588_32-100626320.html

download:

we dont care about your goodtimes (1. album!!):

http://www.mediafire.com/?6ebmddhwuy2

she’s not respectable (video spot!!):

http://www.megaupload.com/?d=87AOCKDN

foto: reakcija

Two Cow Garage formirao je Micah Schnabel pre šest i po godina u Kolambusu, Ohajo. Talentovani mladi dođoš iz malog grada ubrzo je privukao pažnju nekolicine lokalnih rokenrol zaljubljenika, ali presudno je bilo poznantsvo sa Chrisom Flintom, gitaristom i advokatom, koji je već u ranoj fazi razvitka benda primetio Schnabelov dar za pisanje pesama i muzike i koji se još tada ponudio da pomogne kao menadžer i povremeni drugi gitaroš ovog trija.

Može se reći da se Two Cow Garage kreću u vodama alt-country rocka, no, ipak u obzir uzmite i punk-rock prošlost Micaha Schnabela, te nikako ne zaboravite i na poslednju reč u imenu koja ni najmanje slučajno nije tu gde jeste, makar sam izraz benda nemao previše dodirnih tačaka sa garage punkom. Jednostavno, Two Cow Garage na energičan, znojav i glasan način prenose svoju, u suštini, country ili roots-rock priču. Mnogo više slični bendovima poput Marah ili Drive-By Truckers, pa čak i Bruceu Springsteenu, nego bendovima poput Gories ili Oblivians. Svejedno, Schnabelov polupromukli vokal i odvrnuta pojačala iz kojih trešti glasna gitarska muzika, dovoljna su preporuka i za ljubitelje divljijeg rokenrola da ne propuste prve ex-YU nastupe ovog mladog američkog sastava.

Two Cow Garage objavili su tri albuma. Najpre «Please Turn The Gas Back On», 2002. zatim 2004. «The Wall Against Our Back», a prošlogodišnji «Three» pokupio je samo pozitivne kritike i većina recenzenata je složna u jednom - da Micah Schnabel poseduje raskošan talenat koji umnogome podseća na Paula Westerberga, predvodnika The Replacements.

Za ovo koncertno predstavljanje najbolja preporuka je činjenica da se radi o bendu koji je u samo dve godine po objavljivanju prvog albuma kombijem «pregazio» više od 332000 milja. Valjda dovoljno govori o njihovom sviračkom iskustvu, kvalitetu koncerata, a svakako je i sjajan background za jednog rokenrol pesnika kakav je Micah Schnabel oduvek hteo da bude. Delić živih nastupa zabeležen je i na oficijelnom DVD izdanju pod nazivom «The Long Way Around: One Badass Year With Two Cow Garage».

Raspored ex-YU parčeta njihove evropske turneje je sledeći:

Ponedeljak, 11. februar – Zrenjanin @ Klupče

Utorak, 12. februar – Beograd @ SKC

Sreda, 13. februar – Zagreb @ Teatar &TD

http://www.myspace.com/twocowgarage

http://www.twocowgarage.com/

download:

Album «Please Turn the Gas Back On»: http://www.mediafire.com/?6jlnvj2a3yr

Album «Three»:

http://www.mediafire.com/?fiw331vzmny

foto: Stanislav Milojković

Američki rokenrol sastav Rock’n'Roll Soldiers formiran je još u srednjoškolskim danima četvorice članova. 1997. rodila se ideja da četiri ne baš tako sjajna učenika naprave bend i krenu putem slave. Ime su dobili po jednoj od turneja legendarnih australijskih punk-rock pionira – Radio Birdman i, kako to obično biva, u početku su svirali po svim rupama rodnog, univerzitetskog grada, a kasnije i po drugim mestima države Oregon i dalje po Zapadu. Priča o klincima koji prave dobre koncerte i bukvalno lome instrumente na kraju skoro svakog bisa posle par godina proširila se do samog vrha jednog od poznatijih nezavisnih izdavača u Sjedinjenim Državama – Gearhead Records – koji im objavljuje 2 EP-ja isključivo na vinilu: «High School Sessions» 2003. i «The Weak Blame The Strong» 2004. godine. Već 2005. potpisuju ugovor za prvi album sa Atlantic Records, a potkuća Warner Music Group, East West, izdaje kompakt disk sa oba EP-ja pod nazivom «The Two EP’s». Sa konačnom potvrdom kvaliteta, ohrabreni objavljenim pločama i ugovorom sa velikim izdavačem kakav je Atlantic, R’n'R Soldiers kreću na američku turneju, najpre sa Donnas, a potom i sa New Bomb Turks. Dok su sirovim koncertima krčili put ka široj popularnosti, ugovor sa Atlantic Records dovodi se u pitanje jer izdavač pokušava da utiče na pisanje pesama i insistira da bend tu i tamo promeni tekst, naročito tu inkriminisanu reč ‘motherfucker’. Bend odbija diktat i raskida ugovor.

Zanimljivo je da su 2005. pesmom Funny Little Feeling dospeli u dve gledane tv serije, «One Tree Hill» i «Smallville», te da je ista iskorišćena i za video igrice «MVP Baseball», «L.A. Rush» i «Gran Turismo 4» iste godine.

Ostavši bez izdavača prvog albuma odlučuju da pokrenu svoju etiketu i prvenac «So Many Musicians To Kill» pojavljuje se 2006. za Rock’n'Roll Soldiers Records. Mladom bendu sa pozitivnom koncertnom reputacijom nije bilo teško da rasproda prvih par hiljada primeraka gde god da su svirali i samo par meseci po izlasku albuma, sastav štampa još jedan tiraž i snima video spot za možda najveći hit, pomenutu Funny Little Feeling koji se uveliko emituje na MTV-ju i ovih dana možete ih pogledati u emisiji Rock Chart. MTV ih i ubacuje u dve emisije: «MADE» i «True Life». Potonja donosi priču o njima kao mladom bendu koji mukotrpno krči put ka slavi i sigurno je promocija grupe u najboljem svetlu do sada.

Sirovi punk-rock sa pevljivim refrenima i zaraznim melodijama koje se lako pamte svakako da nisu izum Rock’n'Roll Soldiers, ali su se oni pokazali kao jedni od najboljih polaznika te škole uspevši da u svom muzičkom izrazu na sasvim prirodan način spoje pop i rock estetiku. Spoj ranih Kinks, Pretty Things i Rolling Stones sa modernim izrazom rock bendova poput Nashville Pussy i Hangmen pokazao se kao uspešna formula za mladiće iz Oregona. To što je MTV u njima prepoznao The Next Big Thing samo im je pomoglo da dođu do šire publike bez da prave kompromise na kojima je insistirao Atlantic.

Od početka godine Rock’n'Roll Soldiers su na svojoj prvoj evropskoj turneji. U skoro 2 meseca obići će 80% Zapadne Evrope, ali i neke ex-YU i balkanske države (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bugarska i Makedonija). Napokon beogradska publika ima priliku da uživo pogleda odličan rokenrol bend koji stiže uz veliku podršku moćnog MTV kanala.

Beogradski nastup Rock’n'Roll Soldiers rezervisan je za četvrtak, 31. januar u SKC-u sa početkom od 22 časa.

http://www.myspace.com/rocknrollsoldiers

http://www.rnrsoldiers.com/

http://en.wikipedia.org/wiki/Rock_n_Roll_Soldiers

http://www.mtv.com/music/artist/rock_n_roll_soldiers/artist.jhtml

http://www.zipperfish.com/music/rnrsoldiers.php

http://www.annecarlini.com/ex_interviews.php?id=376

download:

album “so many musicians to kill” (59mb)

http://www.mediafire.com/?65m4mltm9zw

spot “funny little feeling” (160mb)

http://www.megaupload.com/?d=JH9CTW3W

fotografije: Stanislav Milojković

fotografije: Reakcija

BUBBLEGUM SCREW je londonski rokenrol bend formiran pre par godina sa namerom da prodrma učmalu lokalnu scenu. Petorica mladića porasla na najuzbudljivijim žanrovima rokenrola sedamdesetih (glam-rock i punk-rock) polovinom 2006. osnivaju bend i kreću u akciju koncentrišući se na žive nastupe pre ikakve jurnjave za izdavačem. Divlji nastupi po klubovima Londona skreću pažnju tamošnjih rokenrol zaljubljenika i BUBBLEGUM SCREW već samo nekoliko meseci po nastanku stiču izuzetno veliki broj poštovalaca najpre u rodnom gradu, a potom i šire u Britaniji.

Početkom prošle godine objavljuju prvo izdanje. EP sa četiri pesme pod nazivom «St Valentines Day Massacre» izlazi za diskografsku kuću koju su sami pokrenuli i, naravno, naslovili po sebi. Koristeći blagodeti interneta, najviše preko myspace-a, uspevaju da prodaju prvi tiraž od 1000 primeraka za nepuna četiri meseca i u leto 2007. odlaze na višednevnu turneju po Litvaniji. Po povratku preko zajedničkog prijatelja kontaktiraju BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE i pada dogovor za 5 koncerata u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj krajem ovog meseca.

Muzički izraz BUBBLEGUM SCREW zasnovan je na uticajima garažnog rokenrola svih dekada, glam i punk rocka 70-tih i teško je a ne primetiti da su im glavna inspiracija bendovi poput STOOGES, DAMNED, SLADE, RAMONES, DEAD BOYS i naročito NEW YORK DOLLS. Štaviše, jedan od dvojice gitarista izgleda kao mlađani duplikat Johnnyja Thundersa, a i njegovo sviračko umeće i sama tehnika umnogome podseća na ovu rokenrol legendu.

BUBBLEGUM SCREW na petodnevnoj turneji po Balkanu možete pogledati uživo u Zagrebu (KSET, 22. januar), Beogradu (Žica, 23. januar), Sofiji (8-Ball, 24. januar), Plovdivu (The Puzzle, 25. januar) i ponovo u Beogradu (Šipražje, 26. januar).

http://www.myspace.com/bubblegumscrew

download linkovi:

bubblegum screw - st valentines day massacre (EP) http://www.mediafire.com/?9xp1ninbsg1

bubblegum screw - love is inspiration (live video) http://www.megaupload.com/?d=MKNQUWOP

Žica, 23. januar. fotografije: reakcija:

Subota, 8. decembar @ Living Room (SKC) - 23:00!!

Ženski duo iz Severne Karoline, The Moaners, formirale su Melissa Swingle (gitara, vokal) i Laura King (bubnjevi) pre 3 godine. Godinu dana nakon osnivanja snimaju prvenac, «Dark Snack» za Yep Roc Records u produkciji Ricka Millera iz Southern Culture On The Skids. The Moaners su već svojim prvencem uspele da skrenu pažnju garažne javnosti i njihov miks primitivnog blues-a i garažnog prašenja nailazi na pozitivan odjek. Istina, The Moaners nisu prvi ženski garage/blues duo (svakako će se mnogi setiti Mr. Airplane Man), ali su prvi koji je uspeo da dopre do većine poklonika žanra.
Posle nekoliko turneja širom SAD The Moaners odlaze duboko na Jug i sa Jimboom Mathusom (Squirell Nut Zippers) u Misisipiju rade na novom albumu u studiju koji su nekada koristili mnogi poznati izvođači sa Fat Possum etikete (R.L. Burnside, Jim Kimbrough, Paul «Wine» Jones, T-Model Ford…). Kako sama gitaristkinja/pevačica, Melissa Swingle, kaže prosto je bilo nemoguće a ne dobiti ikakvo nadahnuće u kući koju kao da pohode duhovi pomenutih blues legendi. Sama činjenica da se nalaze na istom radnom mestu kao i neki od njihovih omiljenih autora dovoljno je bila inspirativna da dve bele devojke u kratkom periodu napišu 12 novih pesama u, sada već prepoznatljivom, swampy-blues-garage maniru i početkom ove godine isti se album pod imenom «Blackwing Yalobusha» pojavljuje za Yep Roc Records.
«Blackwing Yalobusha» je karta koju su kupile za sam vrh najnovije garage/blues scene u SAD budući da su sve kritike ploče najblaže rečeno – pozitivne. Album je čak dospeo i u recenzije nekih mainstream magazina, te dnevnih novina koje se uglavnom orijentišu na komentare najprodavanijih izdanja u Americi, a «Blackwing Yalobusha» uprkos vanserijskom kvalitetu to, ipak nije, niti pretenduje da postane. Ako možete da zamislite kako Dusty Springfield svira blues sa Black Keys, onda ste u priličnoj meri razumeli put kojim se kreću The Moaners.
The Moaners sviraju po prvi put u Beogradu u subotu, 8. decembra u Living Room-u (SKC). Koncert počinje tačno u 23:00!! Karta na ulazu u klub – 500 din!!

http://www.myspace.com/themoaners
http://www.yeproc.com/artist_info.php?artistId=958
http://www.themoaners.com/

fotografije: reakcija

Četvrtak, 22. novembar - Niš @ Feedback

Petak, 23. novembar - Beograd @ SKC

Subota, 24. novembar - Novi Sad @ Crna kuća + S.U.S. (Beograd)

Nedelja, 25. novembar - Bečej @ Penny Lane + S.U.S. (Beograd)

“…’till I die I ride a Cadillac,

’till I die I play my black guitar…”

(Sonny Vincent)

Rođen u Njujorku i odrastao na njegovim ulicama i u tamošnjim klubovima, još u najranijem detinjstvu nedvosmisleno je ponašanjem ukazivao na sve simptome »enfant terrible«, a takav je ostao do dana današnjeg. Kao dvanaestogodišnjak zbog sitnih, ali brojnih krađa biva odvedem u popravni dom. Otuda beži nepunu godinu docnije da bi se »skrasio« u ženskom studentskom domu, naravno, kao »ilegalac«, živeći sa, čak, tri devojke »oslobođene svih tabua«. Zakon ga stiže posle nekoliko ludih žurki i Sonny je opet u popravnom.

Sa 14 godina svira svoj prvi koncert u Village klubu. Par godina docnije, 1976., formira danas kultni NYC punk sastav – THE TESTORS koji nastupa na smenu u dva, tada najveća punk kluba Njujorka – CBGB i MAX’S KANSAS CITY. Intenzivno se druži sa Rokenrol ikonama od kojih više mnogih nema: Dee Dee Ramone, Joey Ramone, Johnny Thunders, Lou Reed, Moe Tucker, Wayne County, Richard Hell, Lux Interior, Steve Bators… THE TESTORS najčešće nastupaju na double bill-u sa THE CRAMPS, DEAD BOYS, SUICIDE…, a vrhunac karijere je velika američka turneja sa DEAD BOYS koja obiluje divljim epizodama poput one kada su u Hjustonu ruinirali hotel tokom još jedne raskalašne žurke.

Po povratku u Big Apple, Sonny Vincent izvodi još par ekscesa. Najpre se potukao sa Lennyjem Kayeom (PATTY SMITH GROUP) u živoj radio emisiji emitovanoj iz nove CBGB dvorane, da bi potom na poslednjem TESTORS nastupu napravio požar koji se oteo kontroli (protivpožarne prskalice su se aktivirale i izbegnuta je tragedija, ali su zato svi u publici bili mokri do gole kože). Zbog ove nepodobštine završiće na tri meseca u bolnici za mentalno obolele – Wingdale. Po izlasku Sonny počinje da snima filmove i radi kao multimedijalni umetnik i biva zapažen po svojim instalacijama.

‘81. napušta Njujork i odlazi u Mineapolis. Tamo osniva novi bend – SONNY VINCENT & THE EXTREME.

Već naredne godine bend pauzira 8 meseci zbog šefa grupe koji je u zatvoru jer je: vozio sa lažnom dozvolom, odupirao se hapšenju, vređao i udario policajca, a pronađena mu je i izvesna količina opojnih supstanci (kako u krvi, tako i u džepu jakne). Pošto je pušten iz zatvora Sonny nastavlja da radi sa bendom i paralelno izvodi umetničke performanse. Zbog potonje delatnosti dobija nacionalnu nagradu u vidu pristojne količine zelenih novčanica kojima kupuje kombi i odlazi na veliku turneju po SAD. 1985. bend se raspada, a naš neobuzdani junak se »smiruje« radeći isključivo low budget filmove i artističke performanse.

Dve godine potom sa Bobom Stinsonom (REPLACEMENTS) osniva MODERN PRISONER, bend koji će uglavnom svirati po Mineapolisu i okolini, ali i zabeležiti 2 uspešne coast-to-coast turneje po SAD.

‘89. pravi još jedan sastav – SHOTGUN RATIONALE. Album koji će ubrzo snimiti producira Moe Tucker (VELVET UNDERGROUND). Iste godine odlazi na evropsku, pa američku turneju sa Moe Tucker & HALF JAPANESE. Potom sa SHOTGUN RATIONALE svira po Americi i Kanadi (u postavi su Bob Stinson i Cheetah Chrome iz DEAD BOYS). Kroz SHOTGUN RATIONALE prolazi brdo poznatih muzičara tih godina. Pored Boba Stinsona i Cheetah Chromea, tu je bilo mesta i za Moe Tucker, Grega Nortona (HUSKER DU), Sterlinga Morrisona (VELVET UNDEGROUND), Scotta Ashetona (STOOGES), Richarda Hella (RICHARD HELL & THE VOIDOIDS)… Na SHOTGUN RATIONALE albumu iz ‘92, »ROLLER COASTER« uz pomenute gostuju i Don Flaming (GUMBALL) i Chris Romanelli (PLASMATICS). Tokom čitave poslednje decenije prošlog veka Sonny je ili na turnejama po Evropi i Americi sa SHOTGUN RATIONALE i Moe Tucker + Sterling Morrison ili u studiju radeći na novim projektima. Istovremeno mu u Nemačkoj i Italiji izlaze 2 albuma sa nikad objavljenim TESTORS materijalom, koji upravo čine »kariku koja nedostaje« u potpunom sagledavanju njujorške punk scene druge polovine ‘70-tih.

U SHOTGUN RATIONALE sve češće sviraju legende Rokenrola (braća Asheton iz STOOGES, Captain Sensible iz THE DAMNED, Steve Baise iz DEVIL DOGS, Tonny Leeuwenburgh iz LOVESLUG i BGK…), ali i potpuni anonimci, prijatelji iz sveta Rokenrola koje je upoznavao na turnejama.

Neprekidni rad na albumima i turneje čine da ga čuveni magazin »Rolling Stone« proglasi, naravno, sa decenijskim zakašnjenjem,

Pretposlednji album »THE GOOD THE BAD THE UGLY« (2003, ACETATE RECODS) je svakako vrhunac S. Vincenta kao autora, gde u svojim 40-tim izgleda i svira bolje nego čitava današnja »neo punk« generacija (da ne pominjemo njegove ostarele i isceđene ispisnike!!). Sirova energija, moć glasne električne gitare i tutnjeće ritam sekcije, ali i proživljeni tekstovi čine ovaj dragulj upravo modernim obrazcem za istinsku Rokenrol ploču u novom veku. No, ima još jedan, više nego bitan »detalj« - Sonny je na »THE GOOD THE BAD THE UGLY« okupio dosad najveći broj svojih prijatelja iz sveta muzike. Lista imena dovoljno govori o tome koliko je ovaj rokenrol desperado omiljen i cenjen kod kolega. Dakle, čitav album su odsvirali Sonny Vincent - glas i gitara, Scott Asheton (STOOGES) - bubanj i Captain Sensible (DAMNED) – bas. Gitarslingeri: Wayne Kramer (MC5), Walter Lure (HEARTBREAKERS), Brian James (DAMNED/LORDS OF THE NEW CHURCH), Thurston Moore (SONIC YOUTH), Richard Lloyd (TELEVISION), Scott Morgan (SONIC RENDEZVOUS BAND), Greg Ginn (BLACK FLAG), Xavier Escovedo (ZEROS), Kim Shattuk (MUFFS), Pat Todd (LAZY COWGIRLS), Jimmy James (HANGMEN), Don Fleming (BALL/GUMBALL/DIM STAR), Robert Quine i Ivan Julian (obojica iz RICHARD HELL & THE VOIDOIDS), Bob “Derwood” Andrews (GENERATION X), Cliff Roman (WEIRDOS) i mnogi drugi. Dovoljno?!?!?! Naravno!!

Poslednji dani 2007. rezervisani su za oproštajnu turneju neukrotivog pankera. Srbija je po drugi put počastvovana višednevnim gostovanjem legende njujorškog punka iz druge polovine 70-tih.

http://www.myspace.com/sonnyvincent
http://www.sonnyvincent.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sonny_Vincent
http://www.acetate.com/bands/sonnyvincent/
http://www.empty.de/Vincent.htm
http://www.myspace.com/susnroll

Beograd - petak, 16. novembar - SKC

Osnovani još krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pod uticajem DOA i drugih kanadskih pank grupa, Nomeansno gotovo tri decenije uspevaju da ostanu jedna od najsvežijih i najuticajnijih pojava na svetskoj underground sceni. Osnivači benda, braća Wright (poznatiji kao Mr. Right and Mr. Wrong) i danas su centralna osa grupe oko koje se smenjuju različiti stalni i povremeni saradnici. Višedecenijska karijera benda rezultirala je velikim brojem izdanja: četrnaest albuma, plus nekoliko paralelnih projekata (plodna saradnja sa Jellom Biafrom, kao i bend Hanson Brothers u kome članovi Nomeansno odaju poštu Ramonesima), kao i turnejama po čitavom svetu.

Zapaljiva osnova punk i hardcore žestine je kroz sve ove godine održavana svežom kroz plemenite kombinacije sa mnogo drugih žanrova i smelo eksperimentisanje. Pokušavajući da opišu zvuk Nomeansno, mnogi su posezali za multižanrovskim hibridima poput funk-core ili jazz-punk ali i dalje ostaje činjenica da je za opisivanje Nomeansno jedina precizna odrednica sama reč Nomeansno.

Stotine bendova su se inspirisani zvukom ovih Kanađana i sami upustili u eksperimentisanje, ali Nomeansno i dalje ostaju sveži kroz stalni razvoj sopstvene muzike. Tvrdoglavo uzmicanje korporacijskom progonu i vernost nezavisnom krilu scene samo su dodatne vrline benda koji nikada nije pravio kompromise ni u svojoj muzici, ni u svom razmišljanju ni u svom poslovanju.

Sada po drugi put publika u Srbiji ima priliku da uživo pogleda bend koji je krajem osamdesetih nastupao u zapadnim krajevima bivše Jugoslavije. Prethodni koncert, održan 2005. godine je bio prava erupcija energije i poutitivne buke. Znajući da Nomeansno retko silaze sa bine bez barem devedeset (ponekad i svih 120) minuta muzike i da će opus matičnog benda (i možda i projekta Hanson Brothers) biti temeljno pretresen, nije teško zaključiti da se radi o underground događaju sezone. Punk, hardcore, avangardna, funk i jazz publika se ne viđaju previše često na istom mestu, ali ako postoji bolji izgovor od koncerta Nomeansno, mi ga ne znamo.

Nomeansno nastupaju u SKC-u u petak, 16. novembra sa početkom od 21 sat i tom prilikom će promovisati svoj još uvek aktuelni prošlogodišnji album ‘All Roads Lead to Ausfahrt’. Naravno, pored poslednjeg albuma u skoro 2 sata nastupa, Nomeansno će odsvirati i pregršt hitova sa ranijih ploča, dakle, sve one pesme po kojima ih pamti već nekoliko generacija pank rokera.

Na ovogodišnjoj evropskoj turneji Nomeansno promovišu jedan mladi kanadski punk-rock sastav – The Invasives – koji su im predgrupa za sve koncerte na starom kontinentu, te će se tako i u Beogradu pojaviti ispred legendi. Budite tamo!!

http://www.nomeanswhatever.com/

http://www.myspace.com/myspaceiswrong

http://www.myspace.com/invasives

Beograd - 2. novembar @ Žica, 21:00!!

Out of the scum and smut peddlers that lurk in the allies of the music industries a band of heroes has risen to fight decreasing record sales and mediocre musical trends brought upon by commercial monopolies who’s piss n’ dribble continues to trickle down on our DJ’s, promoters, venues, and radio stations. We live in a world of musical crisis and these noble musicians are here to serve and protect your right to earn a living and enjoy musical freedom. Northern California natives the Whiskey Avengers have been spilling their infectious music out of the local dives and on to the streets since early 2006. This young group is held together by a band of six seasoned players and performers with a total of four music degrees and a decade of touring. This allegiance of musical madmen has brought together a unique blend of every style you can shake a butt at. They have been steadily pelting nightclubs, backyards and watering holes along the west coast supporting such acts as the Aggrolites, Abstract Rude, the Real McKenzie’s and Jeru the Damaja, and continue to work hard expanding across the globe. Their first release under their very own Roof Rock Records ‘Round 1’ is a drunken journey through traditional ska, reggae, soul, and hip-hop. ‘Round 1’ has scene independent success in local record stores and online with itunes and CD baby. It earned them a reader’s choice award for best local band in San Jose’s own Metro weekly newspaper, as well as international interest with Phonocaster records out of Berlin. The European Tour is set to kick off mid October of ’07. Whiskey Avengers has vowed to stand the musical tests of time by harboring a diverse repertoire that can cater to many different audiences ranging from young to old. By Offering the simple catchy anthems of reggae, the rhythms of traditional ska, the urban edge of underground hip-hop, the intensity of punk, and authenticity of folk music they promise a few tears and a laugh before they drink you under the table. Not to mention a clever collection of covers that will keep any crowd crooning into the night. They carry an arsenal of instruments including the upright bass, guitar, keys, sax, banjo, accordion, samplers, turntables, and plenty of things to beat on. All of this will be heard on the highly anticipated ‘Round 2,’ expected to be released late ’07. In the meantime the Whiskey Avengers will strive to continue out their mission and call upon all those who wish to support musical conquest. If you offer product sponsorship, booking, management, tour support, distribution or merchandising you are all encouraged to play a part in the vision of the Whiskey Avengers. They will in turn help you and your business in any way through the power of song, which is greatly underestimated in today’s nano-second attention span society. So c’mon you Scallywags, Skankers, and Swashbucklers, hop on board before you miss the boat. Swoop a strumpet, swallow a shot and pass the duchy. Bottoms Up!

http://www.myspace.com/whiskeyavengers
http://www.roofrock.net/
http://cdbaby.com/cd/whiskeyavengers