The Reverend Peyton’s Big Damn Band (Brown County, IN, U.S.A.)

Utorak, 15. novembar – Beograd @ Gun Club 22:00

Josh „The Reverend“ Peyton je u najranijoj mladosti bio „zaražen“ muzikom. Najpre preko očevih ploča Boba Dylana, Neila Younga i Jimija Hendrixa.
U dvanaestoj godini dobio je prvu gitaru i sa bratom (Jayme Peyton) formira klinački bend Drive-Thru koji uglavnom nastupa po lokalnim žurkama. Ubrzo mu prijatelj sugeriše da obrati pažnju na velikane bluesa (B.B. King, Muddy Waters i Bukka White), što rezultira dubljim zaranjanjem u istoriju muzike, do predratnog perioda contry-bluesa i Charlieja Pattona, te njegovog karakterističnog finger-picking stila sviranja gitare. Peyton već oko svoje dvadesete zna da je to žanr u kojem hoće da se okuša. 2003. venčava se devojkom Breezy koja mu ukazuje na Squirrel Nut Zippers, sjajan roots-swing sastav, a on njoj otkriva delta i country blues. Mladi par počinje da piše svoje pesme, pridružuje im se i brat mu Jayme i 2004. formiraju prodični trio – The Reverend Peyton’s Big Damn Band:
Reverend Peyton – gitara/vokal
Jayme Peyton – bubnjevi
Breezy Peyton – ribaća daska (washboard)
Priča dalje ide za današnje vreme malo neobičnim tokom. Bend uvežbava repertoar, svira kratko po lokalnim rupčagama, privlači pažnju promotera obližnjih blues festivala, da bi na kraju završio u Clarksdaleu, Mississippi gde u Ground Zero klubu sviraju dve noći zaredom kao zvezde večeri, inače popularnom blues klubu glumca Morgana Freemana.
Pošto su svirali kao predgrupa na turneji sa Mary Prankster i nakon ludačke 40-točasovne vožnje od Indijane do Kalifornije na sledeći nastup, shvataju da je bend najvažnija stvar i potpuno se posvećuju životu ozbiljnih koncertnih zabavljača. Odmah po povratku u Indijanu prave dvorišnu rasprodaju svega što imaju, kupuju kombi i kreću na skoro neprekidnu turneju koja uključuje preko 250 koncerata godišnje još od 2006. Zaista, malo koja grupa može da se pohvali tolikom kilometražom, čak i one koje egzistiraju više od decenije, a Big Damn Band je praktično bio na početku karijere, sa tek jednim i to samizdat albumom! Svirali su svuda po Americi, Kanadi, kao i Evropi, uključujući i redovne koncerte u Irskoj i Engleskoj.
„Na kraju smo svirali sa svima: preko punk rock bendova do bluegrass i alt-country bendova”, kaže Reverend kad bi ga pitali o tipičnom Big Damn Band performansu. Dok mnogi country sastavi vole da pričaju o svojoj autentičnosti, Reverend Peyton’s Big Damn Band se dokazao u tome žrtvujući sve zarad karijere: „Sve što smo imali prodali smo i jednostavno zapalili na put. Počeli smo lokalno i stvar je krenula da raste. Pre nego što smo stigli da se okrenemo prodali smo 5 hiljada primeraka našeg demo snimka. Onda smo izdali album ’Big Damn Nation’ (Family Owned Records, 2006.) i pomislili – Hajde da probamo da radimo samo ovo, da krenemo da putujemo i vidimo šta će da se desi. I, upalilo je! Težak je to način, ali danas moraš da bukvalno na tacni serviraš svoju muziku ljudima, da im je baciš pred noge.“
Retke dane kada nisu na turneji provode u komponovanju novih pesama i snimanju sledećeg albuma, te im je i tu produktivnost na zavidnom nivou – ne računajući samizdat rezanac – „The Pork’n’Beans Collection“, do sada su objavili 5 dugosvirajućih ploča. Treći LP – „The Whole Fam Damnily“ – dospeo je do 4. mesta Billboardove Blues liste za 2008. godinu, a sledeći – „The Wages“ iz 2010. – do 2. pozicije iste ugledne liste. Inače, brat Jayme Peyton napušta grupu pre snimanja „The Wages“ i od tada je na poziciji bubnjara Aaron Persinger.
Saradnja sa irskim folk rokerima Flogging Molly koji su ih u dva navrata (2007. i 2008.) počastili zajedničkom turnejom, pomogla im je da dođu do ozbiljnog izdavača – SideOneDummy Records, za kog objavljuju poslednja tri albuma. „Peyton On Patton“ iz jula ove godine u samo prvoj nedelji prodaje stiže do 7. mesta pomenute Billboardove Blues liste albuma. Iz naslova ploče jasno je da su želeli da se na ovaj način oduže velikanu country-bluesa, kao neprekidnoj inspiraciji tokom dosadašnje karijere, čiji jednostavan i istovremeno osoben stil i danas zvuči jednako uzbudljivo kao i tokom bezmalo 100 proteklih godina.
Big Damn Band od svojih ranih dvadesetih šibaju country blues pankerskom energijom i beskompromisnim stavom adekvatnom njihovom uzrastu. Više od sedam godina sviraju po svim prostorima gde jedan bend može da se obre, od skučenih, zadimljenih barova, klubova raznih kapaciteta, do ogromnih festivala i koncertnih hala sa hiljadama mesta za posetioce. Publika koja dolazi da ih vidi/čuje pripada različitim generacijama, ali i različitim žanrovskim podgrupama: od klinaca koji slušaju melodični pank, metalaca, skejtera, do sredovečnih garage-rock fanova i još starijih rock i blues purista. Ako postoji bend koji na planeti Zemlji može da okupi ovako neobičnu ekipu koja u transu uživa svih 90 minuta njihovog nastupa, onda su to The Big Damn Band, a pred takvom činjenicom prosto u vodu padaju sve top-liste, prebrojavanja pojavljivanja na muzičkim TV stanicama i ostale moderne merne jedinice kvaliteta. Uostalom, svo se navedeno šarenilo jasno vidi u sjajnom spotu za veliki hit „Clap Your Hands” sa prošlogodišnjeg albuma „The Wages“.

Sa naslednicima kakvi su Reverend Peyton’s Big Damn Band, Charlie Patton, ali i Son House, i Furry Lewis, te ostali pioniri žanra mogu spokojno da počivaju. Big Damn Band uspeo je da pronađe taj žar, rasplamsa ga kroz albume i konstantne koncertne nastupe, raspiri ga jednim potpuno punk-rock stavom u sviranju i, što je možda i najvažnije – prenosi ga dalje, na mlađe generacije, klince koji pohode njihove koncerte i sanjaju o formiranju sopstvenih rokenrol bandi. Sam Reverend Peyton kaže: „Kada ljudi idu na koncert oni hoće da vide show i nema ništa novo u tome. Charlie Patton je svirao zubima i glavom 1930, i sad ljudi kažu da je to bio punk rock, ali ljudi to rade već stotinama godina. Kantri bluz je bio prvi punk rock, ako mene pitate. “

Reverend Peyton’s Big Damn Band po prvi put nastupaju u Srbiji ove jeseni. Beogradski koncert tempiran je za utorak, 15. novembar u klubu Gun Club (Miloša Pocerca 10) od 22:00. Karte se po pretprodajnoj ceni od 1000 dinara mogu kupiti u Pinball Wizard Records radnji (TC „EUROCENTAR”, makedonska 30, lokal 15) i na svim prodajnim mestima Eventima.

Official
MySpace
Wikipedia
Facebook
RPBDB @ SideOneDummyRecords

YouTube:

Poster:

Recenzija beogradskog koncerta i brdo odličnih fotografija!!

Recenzija koncerta #2