Jedna od najboljih stvari kod savremene nezavisne rokenrol produkcije jeste da se svakih par godina pojavi bar 10-ak bendova čiji potencijal u najmanju ruku obećava. Neverne Tome i slične drkadžije po čijem se mišljenju sve završilo sa nekim od heroja s kraja prošlog veka mogu da začepe brnjicu i nastave da se klanjaju pločama koje su već izlizali. Za one koji još uvek imaju veru u indie R’n’R tu su, pored ostalih, Ghetto Ways.
U samo 3 godine karijere ovaj bruklinski trio objavio je 2 izuzetno zapažena albuma za Alien Snatch Records i pravo niotkuda uleteo u sam vrh nezavisne američke garažne elite. Ako je neko pomislio da je sve na punk-soul temu rečeno i završeno sa Oblivians, Gories, BellRays ili Dirtbombs, jako mi je žao, ali upravo su Ghetto Ways krenuli da ispisuju nove stranice ovog poglavlja modernog rokenrola i dovoljno im dobro ide da se neće sve završiti prebrzo kao mnogo puta ranije u istoriji.
Zgodna cura na gitari i vokalu, Jenna Young, nadrndani basista Shane Konen i pomahnitali bubnjar/vokal Harry Warwick III na posve nov i svež način sjedinjuju crnu (soul i rhythm & blues) sa belom muzikom (punk-rock i garage punk) i kroz dvominutne, znojave komade mitraljiraju sve u šesnaest! Na momente je teško prepoznati u kojim je pesmama glavni vokal Jenna, a u kojima Harry, jer oboje imaju punokrvni soul glas i u skoro svakoj se pesmi smenjuju po strofama. Shane diktira ritam svojim bas deonicama koje udaraju pravo u stomak, dok je Jennina do daske odvrnuta gitara zadužena za farbanje pozadine i kratke solo izlete. Sve to vreme Harry čuka po kožama u mahnitom ritmu prizivajući najbolje dane nikad prežaljenih Oblivians. Seksi i raspojasano, baš kako treba da bude da bi bilo dobro, zapravo, na način na koji vam se mašta može da zagolica, noge klecnu, a kukovi krenu da se njišu u ritmu padanja u trans na voodoo seansama. Glasno i prljavo, kao što su to nekada radili očevi rokenrola od Jerry Lee Lewisa, preko Sonics, Stooges, MC5, New York Dolls, Ramones, pa sve do Gories i Oblivians, BellRays i Dirtbombs.
Recept za dobar rokenrol je vrlo jednostavan: mora da bude sirov, drčan i srčan, iz jaja i, naravno, seksi. Sa mačkicom kakva je Jenna Young bar je 50% od uslova već u startu zadovoljeno. Ostaje samo da se sva ta energija kanališe na pravi način, a tu je dvojac na ritam sekciji da Ghetto Ways postavi na sam vrh moderne garažne produkcije.
Na svojoj trećoj evropskoj turneji u poslednje 3 godine, Ghetto Ways sviraće i tri koncerta u Srbiji:

subota, 07. oktobar – Beograd @ SKC (gosti: Concrete Worms)
nedelja, 08. oktobar – Pirot @ Elit klub
ponedeljak, 09. oktobar – Pančevo @ Kupe

muzika:
home in your heart
tearin’ a hole
beat me down
heart attack
dirty ride

video:
the na na

linkovi:
sajt
MySpace
izdava?